Subota, siječanj 28, 2023

UKRŠTENE VESTI

Uncategorized

Moguće sankcije SAD izazvale strah kod Dodika i Vučića

Trodnevna poseta Sarajevu Dereka Čole, specijalnog savetnika američkog državnog sekretara Entoni Blinkena, čini se da je ostavila dublji trag od prošlonedeljne posete Gabrijela Eskobara, specijalnog predstavnika predsednika SAD za Zapadni Balkan.

Čole je kao i Eskobar uputio jasnu poruku da je „BiH od velike važnosti za SAD“, ali i predao pismo Blinkena, koje se tumači i kao opomena članovima Predsedništva BiH koji rade na rušenju i destabilizaciji države. Ovo je drugo pismo Blinkena članovima Predsedništva BiH od marta.

Najnovijim pismom, kako je naveo, „jasno želimo da stavimo do znanja da su koraci ka daljim reintegracijama BiH, odustajanje od Dejtona, povlačenje iz institucija nešto zbog čega smo spremni da preduzmemo korake ako se nastavi ići tim smerom“. Kazao je da imaju alate koje bi mogli da primene. „Ako se ovakvo ponašanje nastavi to bi moglo dovesti do loših ishoda ovde u BiH“, poručio je Čole za N1.

Treba napomenuti i da je Čole bio član više američkih administracija – nekadašnji je bliski saradnik Ričarda Holbruka, radio u administraciji Bila Klintona, u BiH je bio pre 20 godina.

„Kao svedok potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, SAD ponavljaju da će potezi jednostranog povlačenje iz institucija na državnom nivou ili bilo kojeg drugog pokušaja destabilizacije Dejtonskog sporazuma biti suočeni s odgovarajućim merama, uključujući i razmatranje sankcija“, piše u pismu Entoni Blinkena upućeno članovima Predsedništva BiH u koji je uvid imao portal istraga.ba.

Kako se navodi dalje „koraci ka podrivanju institucija BiH ugrozili bi ne samo evropsku perspektivu BiH, već i stabilnost i garancije neophodne za privredni oporavak i strana ulaganja“.

Najviše reagovanja na moguće sankcije SAD došle su od srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. On je na konferenciji u Istočnom Sarajevu izjavio da ga nije preterano briga za američke sankcije. Reagujući na Blinkenovo pismo, Dodik je rekao da Amerika pokazuje da je u „funkciji bošnjačkog naroda“.

Kazao je i da im je rekao: „Samo vi uvodite sankcije, mi ćemo sprovoditi našu politiku. Ako je Amerika spala na to da sprovodi sankcije i da njihovi službenci po BiH zovu raznim telefonima i prete – pokazuje da su u funkciji jednog naroda -bošnjačkog“.

Dodik je naveo i da ako se Srbi i Hrvati ne osećaju dobro u BiH, a Amerikanci da, onda je to neka američka zemlja. „Trebalo bi onda da budemo 51. savezna država. Mislim da će SAD kad, tada morati da sprovodi realne politike, a ne da prete sankcijama. To više ne igra kod ljudi u Republici Srpskoj“, rekao je Dodik.

Dodao je kako bi sankcije samo još više radikalizovale situaciju u državi. „Sankcije bi učinile stvari nepovratnim po funkcionisanje BiH. Sankcije više ne mogu zastrašiti narod. Mi radimo za narod, a ne za američke interese“, kazao je on.

Identičan stav ima i srpski predsednik Aleksandar Vučić koji, kako kaže, želi da se sačuva mir po svaku cenu u BiH jer je to važno za Srbiju, ali i kaže: „imam veliki strah od najava sankcija“. Iako to, dodaje, „nisu sankcije protiv nas, ali sankcije nikom ne mogu doneti dobro, jer koji će vam onda investitor doći“, kazao je Vučić.

Po njegovim rečima, svaka vrsta podizanja tenzija bilo gde i bilo kako, Srbiji ne odgovara. „Zato sam uvek govorio, Balkan balkanskim narodima“. Izrazio je spremnost da dođe u Sarajevo i razgovara.

O sankcijama je bilo reči i na nedavnom sastanaku ministara spoljnih poslova država članica EU početkom nedelje kada je Nemačka bila najglasnija u pozivima da se sankcionišu oni koji podrivaju državne strukture.

Ambasador SAD u BiH Erik Nelson ponovio je da političke blokade i nefunkcioniranje državnih institucija obeshrabruju investitore i sprečavaju napredak zemlje. Osvrnuo se i na posetu Dereka Čole napominjući da je doneo pismo državnog sekretara Blinkena u kojem su istaknuti ciljevi važni za BiH.

„Njegova jasna poruka bila je da BiH mora ići napred i implementirati reforme, a lideri moraju učestvovati u radu vlade i postići dogovor kojim će omogućiti da zemlja ide napred“, kazao je Nelson.

Dodao je da sve što sprečava napredak zemlje treba ukloniti kao i da je važno fokusirati se na važna pitanja i rešavati ih unutar postojećih institucija bilo da se radi o pitanjima ekonomskog napretka, pandemije ili političke krize.

 

Izborni zakon ključan

Blinken se u pismu dotakao i izmena Izbornog zakona BiH navodeći da bi strane trebalo da se vrate za pregovarački sto, učestvuju u donošenju odluka i predano rade ka izgradnji konsenzusa potrebnog za pomak BiH napred, prenosi istraga.ba. Dodao je da se ne može dopustiti da još jedan izborni ciklus prođe bez unapređenja integriteta izbora koji osiguravaju da se svi glasovi broje.

„Izborni zakon i ograničene ustavne reforme takođe su od ključne važnosti za rešavanje problema diskriminacije i ispunjavanje evropskih standarda“, piše u pismu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

REGION

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares