Da li smo najgori?

Uncategorized

UNICEF upozorava: Zagađen vazduh predstavlja veći rizik za decu

Unicef je u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, objavio Izveštaj koji pokazuje da su deca u Srbiji mnogo više pogođena posledicama klimatskih promena i zagađenjem vazduha nego odrasli.

Već decenijama Srbija se suočava sa visokim nivoima zagađenja vazduha. Po poslednjim izveštajima, vazduh je na godišnjem nivou veoma zagađen u svim većim gradovima, a to znači i veći rizik za decu.

Pripremila Slavica Gligorović

„Mnogo je tužno saznanje da živiš u gradu, ja imam dete od tri meseca, bebu malu, da se plašiš da izvedeš bebu, zato što mu padaju čelični opiljci na glavu“, naglašava Nikola Krstić član pokreta „Tvrđava” iz Smedereva.

„Svaki drugi roditelj ima isto pitanje – da li ja mogu da znam šta je disalo moje dete u prethodne dve nedelje kad je bio požar?“, navodi Bojan Simišić iz „Eko-straže“.

Zagađenje vazduha i opasne hemikalije predstavljaju najznačajnije trajne opasnosti, navodi se u Izveštaju Unicefa.

„Možemo da kažemo da podaci Instituta za javno zdravlje u Istočnoj Srbiji govore o tome da je veliki udeo dece predškolskog uzrasta posetilo lekara usled respiratornih bolesti. Taj procenat ide i do dve trećine dece“, ističe Ana Prodanović iz Unicefa Srbija.

Najosetljivija su deca mlađa od pet godina. U zatvorenom prostoru deca su izložena dimu zbog ložišta i duvanskog dima. Ona siromašnija mnogo više.

„Deca nisu mali odrasli ljudi nego imaju posebne fiziološke karakteristike. Bliže su podu gde imamo zagađene čestice, izduvne gasove. Brže udišu vazduh, njihov volumen udisanja štetnih čestica i svih materija je jači“, objašnjava primarijus dr Branislava Matić Savićević, iz Centra za higijenu i humanu ekologiju, Insituta za javno zdravlje „Batut“.

Ukoliko se ne reši problem ugroženosti dece, uslediće značajne socijalne i finansijske posledice, što obuhvata veće troškove zdravstvene zaštite, manje prihode domaćinstava i negativne posledice po obrazovanje, zaštitu i buduće prihode.

„Procenjuje se da je zagađenje vazduha i poplava za koje smo uradili tu vrstu analize cene nečinjenja, recimo za zagađenje vazduha, već u 2019.godini iznosio nekih 13 i po posto bruto društvenog proizvoda, odnosno blizu sedam milijardi dolara.  Taj trošak po društvo mogao bi vremenom da raste ukoliko bude rasla izloženost PM česticama u okruženju“, dodaje Ana Prodanović iz Unicefa Srbija.

Deca u Srbiji shvataju ozbiljnost situacije. Gotovo 90 odsto dece je u anketi odgovorilo da očekuje da će ugrožavanje životne sredine predstavljati značajan problem u njihovom životu, a više od jedne četvrtine veruje da je to najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava.

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *