Subota, siječanj 28, 2023

Dve ili jedna Kina ?

Uncategorized

Kina i Tajvan: Vojne napetosti najveće u poslednjih 40 godina, kaže tajvanski ministar odbrane

A Chinese jet bomber seen following the incursion of 52 planes into Taiwan's air defence identification zone - handout by Taiwan's defence ministry

EPA
Kina je pokazala vazdušnu nadmoć, poslavši nedavno mnogo aviona prema Tajvanu

Vojni odnosi sa Kinom najgori su u poslednjih 40 godina, rekao je tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng.

Upozorio je da će Kina biti sposobna da do 2025. izvede potpunu invaziju na ostrvo.

Njegovi komentari usledili su pošto je Kina četiri dana zaredom slala „rekordan broj“ vojnih aviona u tajvansku vazdušnu zonu.

Tajvan sebe smatra suverenom državom, dok Peking na Tajvan gleda kao na otcepljenu provinciju – Tajvan se od kopnene Kine odvojio 1949. godine, kada su komunisti preuzeli vlast.

Kina je ranije upozorila Tajvan da bi njegova nastojanja da postane nezavisna država „značila rat“.

„Kina sada ima kapacitet, ali neće lako započeti rat, jer će morati da uzme u obzir mnoge druge stvari“, rekao je ministar odbrane Tajvana pred parlamentarnim odborom, koji razmatra budžet od više milijardi dolara za rakete i ratne brodove.

Analitičari su upozorili da je Peking sve zabrinutiji da tajvanska vlada kreće ka formalnom proglašenju nezavisnosti i želi da odvrati predsednicu Cai Ina-ven od preduzimanja bilo kakvih koraka u tom pravcu.

Kina i Tajvan imaju odvojene vlade od završetka građanskog rata 1949.

Peking je dugo pokušavao da ograniči međunarodne aktivnosti Tajvana i oba ova entiteta su se borila za uticaj u pacifičkom regionu.

Status Tajvana predstavlja crvenu liniju za Peking, jer ga smatra svojim „unutrašnjim pitanjem“ – kao i Hongkong.

Napetosti su povećane poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ovog ostrva pod svoje okrilje.

Predsednica Tajvana Cai Ing-ven je u više navrata izjavila da Kina treba da poštuje volju stanovnika ovog ostrva.

Iako Tajvan zvanično priznaje samo nekolicina država, njegova demokratski izabrana vlada ima jake ekonomske i neformalne veze sa mnogim zemljama.


Odnosi Kine i Tajvana – osnovni detalji:

  • Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-tih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
  • Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
  • Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu

Mnogi zapadni saveznici Tajvana izrazili su zabrinutost zbog nedavnog kineskog otvorenog pokazivanja vojne moći.

Međutim, američki predsednik Džo Bajden rekao je da je njegov kineski kolega Si Đinping pristao da se pridržava „Tajvanskog sporazuma“.

Čini se da je Bajden mislio na dugogodišnju politiku Vašingtona o „Jednoj Kini“ prema kojoj priznaje Kinu, a ne Tajvan.

Međutim, ovaj sporazum takođe omogućava Vašingtonu da održi „robusne nezvanične“ odnose sa Tajvanom.

SAD prodaju oružje Tajvanu u okviru Vašingtonskog zakona o odnosima s Tajvanom, prema kojem se Amerika obavezala na pomoć Tajvanu da se odbrani.

Politika „jedne Kine“, za koju se veruje da su je spomenuli Bajden i Si, ključni je kamen temeljac kinesko-američkih odnosa, ali se razlikuje od principa Jedne Kine, po kome Kina insistira da je Tajvan neotuđivi deo jedne Kine i da će jednog dana ponovo biti ujedinjeni.

„Razgovarao sam sa [gospodinom] Sijem o Tajvanu.

„Saglasni smo. Pridržavaćemo se Tajvanskog sporazuma“, rekao je Bajden.

„Jasno smo stavili do znanja da je naš stav da Kina ne bi trebalo da radi ništa drugo osim da se pridržava sporazuma“.

Šta je politika „jedne Kine“?

To je diplomatsko priznanje stava Kine da postoji samo jedna kineska vlada.

Prema toj politici, SAD priznaju i imaju formalne veze sa Kinom, a ne sa ostrvom Tajvan, koje Kina vidi kao otcepljenu provinciju koja će se, stav je Pekinga, jednog dana ponovo ujediniti sa kopnom.

Politika jedne Kine ključni je kamen temeljac kinesko-američkih odnosa.

To je takođe temeljna osnova kineske politike i diplomatije.

Međutim, to se razlikuje od principa jedne Kine, prema kojem Kina insistira da je Tajvan neotuđivi deo jedne Kine da se jednog dana ponovo ujedini.

Iako tajvanska vlada tvrdi da je nezavisna država koja se zvanično naziva „Republika Kina“, svaka zemlja koja želi diplomatske odnose sa kontinentalnom Kinom mora prekinuti službene veze sa Tajvanom.

To je rezultiralo diplomatskom izolacijom Tajvana od međunarodne zajednice.

Posle godina otopljavanja odnosa, SAD su 1979, tokom mandata predsednika Džimija Kartera, uspostavile formalne diplomatske veze sa Pekingom.

Kao rezultat toga, SAD su morale da prekinu veze sa Tajvanom i zatvorile su ambasadu u Tajvanu.

Ali iste godine Amerika je usvojila Zakon o odnosima sa Tajvanom, koji garantuje podršku ostrvu.

Ono što je najvažnije, ovaj akt navodi da SAD moraju pomoći Tajvanu da se odbrani – zbog čega SAD nastavljaju da prodaju oružje Tajvanu.

SAD su takođe rekle da insistiraju na mirnom rešavanju razlika između dve strane i ohrabruju obe strane da vode „konstruktivan dijalog“.

Honour guards prepare to raise the Taiwan flag in the Chiang Kai-shek Memorial Hall square ahead of the Taiwanese presidential election on 14 January 2016 in Taipei, Taiwan

Getty Images
Vojnik podiže zastavu Tajvana

Kako je došlo do toga?

Politika se može pratiti do 1949. godine i kraja kineskog građanskog rata.

Poraženi nacionalisti, poznati i kao Kuomintang, povukli su se na Tajvan i učinili ga sedištem vlade, dok su pobednički komunisti počeli da vladaju kopnom kao Narodna Republika Kina.

Obe strane su rekle da predstavljaju celu Kinu.

Od tada je kineska vladajuća Komunistička partija pretila upotrebom sile ako Tajvan nekada formalno proglasi nezavisnost, ali poslednjih godina ima mekšu politiku prema ostrvu.

U početku su mnoge vlade, među kojima i SAD, priznale Tajvan jer su se klonile komunističke Kine.

Ali diplomatski vetrovi su se promenili pošto su Kina i Sjedinjene Države uvidele zajedničku potrebu za razvojem odnosa počev od sedamdesetih godina prošlog veka, pri čemu su SAD i druge zemlje prekinule veze sa Tajvanom (Tajpehom) u korist Pekinga.

Mnogi, međutim, i dalje održavaju neformalne odnose s Tajvanom preko trgovačkih odeljenja ili instituta za kulturu, a SAD ostaju tajvanski najvažniji saveznik u oblasti bezbednosti.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares