Evropi prete nestašice struje i gasa

Uncategorized

ENERGETIKA

Zima dolazi, a Evropi prete nestašice struje i gasa

Potrošnja se povećava, Azija kupuje naveliko, Rusi zavrću ventil, a vetar slabije duva… to su razlozi energetske krize koja se pomalja nad Evropom. Posledice su jasne: grejanje i struja su skuplji, a prete i nestašice.

    
Gasovodi kroz Ukrajinu - tuda ide sve manje ruskog gasaGasovodi kroz Ukrajinu – tuda ide sve manje ruskog gasa

Širom Evrope dramatično su porasli računi za struju za domaćinstva i preduzeća. Tokom ove godine cena se stalno povećavala, ali je najzapaženiji skok bio u septembru. Samo ovog meseca veleprodajne cene električne energije u Nemačkoj porasle su za skoro pedeset odsto.

Glavni uzrok je globalna nestašica gasa, čime se cena prirodnog gasa u Evropi se od početka godine učetvorostručila. Čini se da se situacija pogoršava i mnoge vlade se plaše nestanka struje uoči neizbežnog skoka potražnje tokom zime.

U Ujedinjenom Kraljevstvu su najveće energetske kompanije zatražile od vlade paket hitne pomoći. Pet manjih dobavljača već je prestalo sa radom u poslednjih mesec dana, zbog nemogućnosti da plate energiju kojom je trebalo da  snabdevaju preduzeća. Drugi strahuju da bi narednih dana i nedelja moglo isto da im se desi.

U Španiji je Vlada već usvojila hitan zakon o smanjenju visokih računa za energiju za potrošače preusmeravanjem dobiti od energetskih kompanija. Italija ove sedmice predstavlja paket podrške domaćinstvima u iznosu od 4,5 milijardi evra, dok je Francuska uvela subvencije za milione domaćinstava sa niskim prihodima.

Zbog čega se ovo dešava? 

Prema Verivoksu 32, onlajn-platformi koja upoređuje cene energije, cene su u Nemačkoj u septembru i oktobru porasle u proseku za 12,6 odsto. Prema njihovim podacima, takvo povećanje predstavlja 188 evra dodatnih troškova grejanja godišnje za jednu porodičnu kuću.

Jedan od uzroka nestašice je što Evropa svoju energiju dobija iz različitih izvora, pri čemu prirodni gas čini oko 20 odsto. Pojedine zemlje se više oslanjaju na gas od drugih. U Nemačkoj se skoro polovina domaćinstava greje na gas.

Takođe, na nestašicu gasa su u velikoj meri uticale vremenske prilike. Prošla zima u Evropi bila je neobično hladna, zbog čega su se iscrple zalihe gasa. Obično bi se gas dopunjavao tokom proleća i leta u pripremi za sledeću zimu, ali je jedan od najhladnijih aprila u dve decenije dodatno otežao snabdevanje.

Cene struje u evrocentima po kilovat-časuCene struje u evrocentima po kilovat-času

Zatim je tu i pitanje ruskog gasa. Ruski energetski gigant Gazprom, koji isporučuje čak trećinu evropskog gasa, uporno je odbijao da poveća snabdevanje. Neki komentatori nagađaju da je Rusija obustavila isporuke gasa kako bi izvršila pritisak na EU da što pre pusti u rad gasovod Severni tok 2.

Nedavno je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da će novi gasovod „značajno uravnotežiti parametre cena prirodnog gasa u Evropi“.

Postoji li alternativa? 

Postoje i drugi faktori koji pogoršavaju problem. Neobično jake vrućine u Aziji prouzrokovale su povećanu potražnju za klima-uređajima i, kao rezultat toga, povećali potrošnju električne energije. Time su dodatno pogođene zalihe prirodnog gasa.

Problema je bilo i sa alternativnim rešenjima, poput tečnog gasa. Potražnja za tečnim prirodnim gasom brzo raste širom sveta, posebno u Aziji, usled brzog ekonomskog rasta i povećanja stanovništva. To je pogodilo snabdevanje u Evropi, pri čemu je uvoz ove godine pao u odnosu na prošlu.

Još jedna alternativa je ugalj, ali je i njegova cena sada rekordno visoka, delimično zbog gasne krize, ali i zbog sve strožih politika EU o sprečavanju klimatskih promena.

Klimatske politike u centru optužbi 

Klimatske politike EU za 2030. i 2050. godinu su pokazale da je Unija postavila ambiciozne ciljeve za korišćenje obnovljive energije. U Evropskoj uniji je 2019. udeo potrošene energije koja dolazi iz obnovljivih izvora bio 19,7 odsto. Cilj je da se ova potrošnja do 2030. poveća na 32 odsto.

Ali nedavno je nastao problem i sa obnovljivim izvorima energije. Energija vetra je poslednjih godina najveći proizvođač električne energije u Nemačkoj, ali je udeo njene potrošnje pao sa 29 odsto na 22 odsto u prvoj polovini 2021. Na to je uticalo neobično mirno vreme, odnosno odsustvo vetra u vetroparkovima.

Nema dovoljno vetraNema dovoljno vetra

Sve to je sada dovelo do evropske energetske krize i optužbi da su klimatske politike EU krive za ovaj problem, kao i da je prelazak na klimatski neutralnu budućnost preskup za potrošače.

U Evropskom parlamentu prošle nedelje, tokom rasprave o predlozima Evropske komisije za plan pod nazivom „Fit za 55“, kojim se predviđa smanjenje štetnih emisija od 55 odsto, nekoliko evropskih polsanika iskazalo je ljutnju građana zbog toga kako politike protiv klimatskih promena utiču na cene energije.

Međutim, Frans Timermans, komesar Evropske komisije za klimatska pitanja, odbacuje ove optužbe i ističe da je nedostatak gasa primarni razlog energetske krize, kao i da su povećani troškovi samo ojačali argument za brzi prelazak na obnovljive izvore.

Stiže zima 

Opšta slika je veoma složena, mada je sve jasno kada su u pitanju potrošači širom Evrope. Grejanje i električna energija su poskupeli. Scenario koji vlade očajnički žele da izbegnu pred zimu je nestašica struje, kako za potrošače tako i za preduzeća.

Blaga zima bi sigurno rešila mnoge probleme, kao i jači vetrovi. Slično, ako bi Rusija povećala snabdevanje gasom – bilo kroz postojeće gasovode ili preko još neodobrenog Severnog toka 2 – onda bi cene verovatno pale.

Ako se to ne dogodi, i ako ova evropska zima bude hladna kao i prošla, energetska kriza bi mogla da preraste u glavni problem u EU. Građani i kompanije polako osećaju zimu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

DW.COM

POVEZANI SADRŽAJI

Stichworte: Sergey Elkin, Karikatur, Nord Stream 2, Russland, Putin, russische Politik
Bildbeschreibung: Karikatur - Wladimir Putin schaut in Rohr Nord Stream 2 und sagt: Nichts persönliches, nur Business.

Nemci ignorišu moskovske igre sa cenom gasa 18.09.2021

Ruski Gazprom veštački diže cenu gasa – sve u nadi da će tako isposlovati puštanje u rad Severnog toka 2. Ali, ako se na kraju u Nemačkoj ljudi budu smrzavali, to neće biti dobro ni za Rusiju, komentariše Andrej Gurkov.

Das Endstück eines 516 Kilometer langen Seekabels wird von einem Kabelverlegeschiff im Watt unter dem Deich hindurch an Land gezogen. NordLink nennt sich die Stromleitung, die erstmalig die Strommärkte Deutschlands und Norwegens direkt verbinden wird und zum Austausch zwischen deutscher Windenergie und norwegischer Wasserkraft dienen soll. Ende des Jahres 2019 sollen die letzten Arbeiten erledigt sein.

Kao ogromna baterija 12.04.2021

Nemačka i Norveška ubuduće će razmenjivati struju kroz kabl koji ide kroz Severno more. Ideja je jednostavna – norveška energija vode nadoknadiće manjak nemačke energije Sunca i vetra, i obrnuto.

17.02.2016+++ epa04624588 Russian President Vladimir Putin (L) and Hungarian Prime Minister Viktor Orban (R) chat during a signing ceremony in the Parliament building in Budapest, Hungary, 17 February 2015. Putin is staying on a one-day working visit in the Hungarian capital. EPA/SZILARD KOSZTICSAK HUNGARY OUT +++(c) picture-alliance/dpa/S. Koszticsak

Putin i Orban, spasioci hrišćanstva 30.10.2019

Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je u poseti mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Glavne teme razgovora su struja, gas i novac. Upada u oči da je Putin mnogo češće u Budimpešti nego, recimo Angela Merkel.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *