Četvrtak, veljača 02, 2023

Klimatske promene i COP26

Uncategorized

Klimatske promene i COP26: Bogate zemlje se „opiru“ plaćanju za štetu od klimatskih promena

File picture of a strip of land between the Pacific Ocean (BOTTOM) and lagoon on November 27, 2019 in Funafuti, Tuvalu. The low-lying South Pacific island nation of about 11,000 people has been classified as 'extremely vulnerable' to climate change by the United Nations Development Programme.

Getty Images
Siromašne zemlje kažu da klimatske promene utiču na zajednice takvim intenzitetom da se više ne mogu prilagođavati, već im je potrebna finansijska podrška

Ugrožene zemlje na konferenciji COP26 tvrde da se bogate zemlje opiru njihovim pokušajima da obezbede odštetu za gubitke i štetu izazvane klimatskim promenama.

Siromašnije zemlje smatraju da je ključno da novac za gubitke i štetu bude sastavni deo ovonedeljnih pregovora.

Pregovarači u Parizu 2015. godine složili su se da se pozabave ovim pitanjem, ali nije postignut sporazum oko toga ko treba za to da plati.

Bogate zemlje pružaju otpor bilo kakvom obavezivanju, jer ne žele da prihvate odgovornost i rizik da budu tužene.

Zemlje u razvoju tvrde da su bogate zemlje odgovorne za većinu današnjih posledica od klimatskih promena zato što su počele da emituju ugljenik mnogo ranije od ostatka sveta.

„Gubici i šteta i dalje su tabu tema za razvijene zemlje“, kaže Alfa Oumar Kaloga, jedan od glavnih pregovarača Afričke grupe, koji zastupa još i Gvineju u bloku Najmanje razvijenih zemalja (LDC). Većina od 46 zemlje u bloku potiče iz Afrike.

„Tokom pregovora, uporno smo tvrdili da gubici i šteta moraju da se pomenu u zasebnom odeljku izveštaja o klimatskim finansijama razvijenih zemalja, zato što se takvi gubici i šteta dešavaju širom sveta“, kaže Kaloga.

Otpor bogatih zemalja iza zatvorenih vrata posebno frustrira jer istovremeno upravo one „govore o transparentnosti čitavog procesa“.

Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ove godine pokazao je da je 2019. godine oko 25 odsto klimatskih finansija razvijenih zemalja otišlo na adaptaciju – pripreme za ekstremne vremenske uslove ili izgradnju morskih zidova, na primer – dok je ostatak otišao na finansiranje projekata za smanjenje emisije ugljenika.

Siromašne zemlje kažu da klimatske promene utiču na zajednice takvim intenzitetom da one više ne mogu da se adaptiraju, već im je umesto toga potrebna finansijska podrška za renoviranje ili prelazak na nešto potpuno novo.

A woman stands in the lagoon on November 28, 2019 in Funafuti, Tuvalu, which has been classified as ‘extremely vulnerable’ to climate change by the United Nations Development Programme

Getty Images
Žena stoji u laguni 28. novembra 2019. u Funafutiju, Tuvalu, koji je Program Ujedinjenih nacija za razvoj klasifikovan kao „izuzetno ranjiv“ na klimatske promene

Kao predsedavajuća COP-a, ove pregovore koordiniše Velika Britanija. Portparol je rekao da je Velika Britanija „saslušala stavove svih strana i da će oko konačnog teksta biti postignut dogovor konsenzusom.“

Le-En Roper, glavna pregovaračica za gubitke i štetu kod Saveza malih ostrvskih država, želi nov finansijski cilj samo u domenu gubitaka i štete.

To bi bilo razdvojeno od već obećanih 100 milijardi dolara – što je cilj koji je svet već propustio da ispuni 2020. godine i prebačen je za 2023. godinu.

„To je jedini način da pružimo našim ljudima priliku da prežive, imajući u vidu sve veću krizu i potrebu za ozbiljnim koracima povodom rešavanja gubitaka i štete“, rekla je ona za BBC.

Hardžit Sing, viši savetnik Međunarodne mreže za klimatsku akciju, izjavio je da klimatske promene uništavaju čitave zajednice.

„Suština ovoga je pružanje pomoći, rehabilitacija i podrška onima koji su naprosto zauvek raseljeni“, kaže on.

Nije bilo neposrednih komentara pregovarača o gubicima i šteti iz nekih od razvijenih zemalja koje je kontaktirao BBC.

Mogle su da se čuju i kritike zemalja u razvoju da adaptacija nije dobila dovoljno pažnje na COPP26 i da je dnevnim redom dominiralo smanjenje emisije ugljenika koje najviše ima veze sa razvijenim zemljama i ekonomijama brzog rasta kao što su Kina i Indija.

Nekoliko siromašnih zemalja takođe se našlo na meti kritika zato što nisu najbolje iskoristile fondove koji su im već dostupni.

Stručnjaci kažu da pitanja kao što su loše upravljanje i korupcija predstavljaju veliki problem u primeni projekata adaptacije.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares