Posle ubistva predsednika Haitija?

Uncategorized

Posle ubistva predsednika Haitija nejasno ko kontroliše državu


Ljudi stoje pored policijskog automobila u blizini rezidencije predsednika Haitija Jovenela Moisea nakon što su ga nepoznati napadači ustrelili, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.
Ljudi stoje pored policijskog automobila u blizini rezidencije predsednika Haitija Jovenela Moisea nakon što su ga nepoznati napadači ustrelili, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.

Ubistvo predsednika Haitija Žovenela Moiza (Jovenel Moïse) gurnulo je politički nestabilnu i najsiromašniju zemlju zapadne hemisfere u nova previranja s pretnjom pogoršanja nasilja, pišu svetski mediji, ukazujući da je kriza dodatno zakomplikovana političkim vakuumom i nejasnoćom ko treba da preuzme vlast.

Nova politička previranja

Privremeni premijer Haitija Klod Žozef (Claude Joseph) rekao je da je grupa napadača ušla u rezidenciju predsednika u jedan sat ujutro po lokalnom vremenu u sredu, 7. jula, posle čega je ubila Moiza i ranila prvu damu koja je hospitalizovana.

Predsednik Haitija i prva dama Martine prisustvuju ceremoniji kod spomen obeležja za desetu godišnjicu zemljotresa, 12. januara 2010. u Titanyenu na Haitiju
Predsednik Haitija i prva dama Martine prisustvuju ceremoniji kod spomen obeležja za desetu godišnjicu zemljotresa, 12. januara 2010. u Titanyenu na Haitiju

Ubistvo Moiza bacilo je nestabilnu karipsku zemlju u nova politička previranja, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi bila je zahvaćena nasilnim protestima, ekonomskim padom koji je donela pandemija i zabrinutošću za bezbednost otkada je Moiz (53), koji je tesno pobedio na izborima 2016, odbio da napusti funkciju u februaru, tvrdeći da je njegov mandat traje još godinu dana.

Bivši menadžer plantaža banana takođe je pokrenuo korake za promenu Ustava kojom bi predsednik dobio veću moć. Između ostalog, izmene bi omogućile predsedniku da se kandiduje za drugi mandat i da ima veću kontrolu nad oružanim snagama, kao i pravni imunitet za delovanje tokom mandata na čelu države.

Moiz je odložio referendum za novi Ustav, zakazan za kraj juna, usled sve većih kritika, uključujući i iz SAD. Referendum je odložen za septembar, za kada su zakazani i novi predsednički izbori.

Politički vakuum

Ubistvo predsednika stvorilo je politički vakuum koji preti da produbi previranja koja mesecima muče karipsku zemlju, piše Njujork tajms (The New York Times).

Novinari u blizini rezidencije predsednika Haitija, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.
Novinari u blizini rezidencije predsednika Haitija, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.

Dok su se vlade drugih zemalja trudile da procene situaciju, milioni žitelja Haitija su zabrinuto pratili vesti, pokušavajući da shvate šta bi mogli doneti naredni dani.

Žozef je za Njujork tajms rekao da on trenutno upravlja državom, ali je, ističe list, nejasno koliku kontrolu on ima i koliko bi dugo to moglo trajati. Novi premijer je trebalo da zameniti Žozefa ove nedelje, a predsednik najvišeg suda u zemlji, koji bi takođe mogao da pomogne u uspostavljanju reda, u junu je umro od COVID-19.

Poslednjih meseci demonstranti su na ulicama tražili uklanjanje Moiza koji se držao za vlast, vladajući dekretom više od godinu dana, ističe Njujork tajms, dodajući da su mnogi, uključujući stručnjake za ustav, tvrdili da mu je mandat istekao.

Pored problema porasta siromaštva i gladi, naoružane bande kontrolišu mnoge ulice i počele su da otimaju čak i školsku decu i sveštenike. Sada bi, ukazuje američki list na upozorenje stručnjaka, politički vakuum posle ubistva Moiza mogao podstaći novi ciklus nasilja.

Politička kriza i nasilje bandi

Atentat se dogodio usred eskalacije političke nestabilnosti, dok se Moiz opirao pozivima opozicije da se povuče s čela država, a naoružane bande držale kontrolu nad većim delovima karipske države zahvaćene talasima otmica, silovanja i ubistava, piše Vašington post (The Washington Post).

Ljudi prolaze pored zida na kojem je prikazan predsednik Haitija, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.
Ljudi prolaze pored zida na kojem je prikazan predsednik Haitija, Port-au-Prince na Haitiju 7. jula 2021.

Vašington post takođe ističe da krizu komplikuje i nejasnoća ko sada vodi zemlju, budući da je Žozef trebalo da odstupi pošto je u ponedeljak za novog šefa vlade imenovan Ariel Anri (Ariel Henry), nakon pogoršanja nasilja bandi i situacije s korona virusom.

Prošle nedelje je u obračunu na ulicama Port-o-Prensa poginulo najmanje 15 ljudi, dok je u ovoj godini najmanje 278 Haićana ubijeno u nasilju bandi koje je primoralo neke stanovnike da beže iz prestonice čamcima i avionima kako bi izbegli opasne puteve pod kontrolom bandi.

Aktivisti za ljudska prava optuživali su Moizovu vladu da je povezana s nekim od uličnih bandi, dok su kritičari optužili da je pokušao da podrije demokratiju. U januaru 2020. Moiz je raspustio parlament zemlje i počeo da vlada dekretom.

Moiz je izabran na petogodišnji predsednički mandat 2016, ali je spor oko izbornih rezultata odložio početak njegove vladavine za godinu dana, zbog čega je on u februaru insistirao da ima još godinu dana mandata. Njegovi protivnici se nisu složili i u februaru, kada kažu da mu je prestao mandat, proglasili sudiju Vrhovnog suda za privremenog predsednika. Moiz je taj potez osudio kao pokušaj puča, posle čega su uhapšena 23 njegova protivnika.

Privremeni premijer Žozef rekao je da su Moiza ubili napadači, od kojih su neki govorili na španskom i engleskom, iako se u toj državi govori kreolski i francuski, što, kako piše Vašington post, daje privid operacije u kojoj su učestvovali strani plaćenici.

Prirodne katastrofe pored političkih i ekonomskih kriza

Moizov mandat obeležili su masovni protesti zbog navoda o korupciji vlade i njenoj umešanosti u nasilju bandi, mada je on neprestano negirao umešanost, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Haiti je poslednjih nekoliko godina pretrpeo više političkih i ekonomskih kriza, kao i nekoliko prirodnih katastrofa, ističe britanski list, navodeći da se najsiromašnija američka zemlja i dalje muči da se oporavi od razornog zemljotresa 2010. i uragana Metju 2016. godine.

Zemlju muče i nestašica hrane i goriva, dok je, kako piše Fajnenšl tajms, sve veće bezakonje uplašilo investitore i veći deo srednje klase.

Transparensi interenšnal je (Transparency International) je prošle godine stavio Haiti na 170. mesto od 180 zemlja u svom indeksu percepcije korupcije, a Svetska banka kaže da skoro 60 odsto stanovništva živi u siromaštvu.

Grupa američkih kongresmena u aprilu je pisala državnom sekretaru Antoniju Blinkenu (Antony), izražavajući “ozbiljnu i hitnu” zabrinutost zbog pogoršanja situacije na Haitiju i navela da Moizova vlada “ne ispunjava ni najosnovnije potrebe svojih građana”.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *