Subota, siječanj 28, 2023

Šta sve utiče na klimatske promene?

Uncategorized

Kako proizvođači mesa i mlečnih proizvoda koče klimatsku akciju?

Proizvođači mesa i mlečnih proizvoda ulažu ozbiljna sredstva kako bi promenili percepciju javnosti o svom uticaju na klimatske promene i usporili donošenje zakona u ovoj oblasti.

    
Kako proizvođači mesa i mlečnih proizvoda koče klimatsku akciju? 1Foto: FOCKE STRANGMANN/EPA

Možda ste već čuli da je industrija nafte dugi niz godina finansirala širenje dezinformacija o povezanosti antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatskih promena, umanjujući ili jednostavno poričući odgovornost čoveka.

Nedavno objavljeno istraživanje sa Univerziteta u Njujorku otkriva da industrija nafte nije bila usamljena u ovim poduhvatima, već da su i industrije mesa i mleka uložile milione dolara u kampanje koji su kočile preduzimanje odgovarajućih mera u borbi sa klimatskom krizom, kao i u generisanje i širenje sumnje o povezanosti stočarstva i klimatskih promena.

Pomenuto istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Climatic Change, prva je recenzirana studija koja je dokumentovala ugljenični otisak svake od 35 najvećih mesnih i mlekarskih kompanija na svetu.

Studija takođe analizira PR poteze ovih kompanija, istovremeno ih upoređujući sa njihovim nivoima emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ispostavilo se da je svih deset vodećih proizvođača mesa i mlečnih proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država doprinelo naporima da se javnosti prikaže značajno umanjena povezanost poljoprivrede i klimatskih promena.

Ujedinjene nacije procenjuju da je stočarstvo odgovorno za preko 14 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U izveštaju iz 2018, koji su sproveli međunarodna neprofitna organizacija GRAIN i Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku, neprofitna istraživačka i interesna grupa, navodi se da je 35 vodećih proizvođača govedine i mlečnih proizvoda na globalnom nivou odgovorno za 15 odsto svih emisija koje potiču iz stočarstva.

Dodatno, studija objavljena prošle godine, sa Univerziteta Stanford, govori da je globalna godišnja emisija metana porasla za 9 odsto u periodu od 2000. do 2017.

Kako su tačno mesna i mlekarska industrija odigrale svoje uloge u sprečavanju sveta da se na vreme izbori sa klimatskim promenama i koliko je zaista značajan udeo emisija koje potiču iz ovih industrija, saznajte u ostatku teksta koji je za portal Klima101.rs, napisala Milica Simonović.

Lobiranje protiv zakona predviđenih za borbu sa klimatskim promenama

Šest velikih američkih grupa, National Cattleman’s Beef Association, National Pork Producers Council, North American Meat Institute, National Chiken Council, International Dairy Foods Association i American Farm Bereau Federation, zajedno su na lobiranje potrošili oko 200 miliona dolara od 2000.

Iako se ova suma odnosi na celokupno lobiranje, a ne samo na ono vezano za klimatske promene, svake godine lobirali su i protiv regulativa i zakona koji bi primorali farme da prijave svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Pored toga, kompanije su i individualno trošile milione na lobiranje, pa je tako na primer, američka multinacionalna korporacija koja se bavi proizvodnjom mesa, Tyson, potrošila 25 miliona dolara od 2000.

Iako to možda ne deluje kao značajna suma, kada se uporedi sa 240 miliona dolara koje je u lobiranje uložio naftni gigant Exxon za isti vremenski period, autori studije naglašavaju da treba uzeti u obzir koji udeo prihoda predstavljaju pomenute sume.

Kada se posmatra ukupni prihod za prethodne dve decenije, dolazi se do zaključka da je Tyson potrošio 33 odsto više od svojih prihoda na lobiranje, nego što je to uradio Exxon, što ukazuje na veoma značajno političko angažovanje.

Mešanje u političke kampanje

U studiji se navodi da su američke kompanije koje proizvode meso i mlečne proizvode potrošile milione i na političke kampanje, tipično podržavajući kandidate Republikanske stranke.

U poređenju sa kompanijom Exxon koja je uložila 17 miliona dolara na političke kampanje u SAD-u od 2000, Tyson je potrošio 3,2 miliona.

Međutim, kada se opet uzme u obzir ukupni prihod kompanija za taj vremenski period, dolazi se do zaključka da je Tyson potrošio duplo više od svog prihoda na političke kampanje nego Exxon.

Mesne i mlekarske kompanije finansiraju političke kandidate kako bi pokušale da utiču na zakonodavni okvir, a neretko su članovi Kongresa koje su finansirali glasali protiv usvajanja zakona o klimatskim promenama.

Kako se u studiji ističe, u nekim slučajevima ove kompanije bile su glavni finansijeri određenih političkih kandidata, što je rezultovalo da se u Kongresu dovodi u pitanje istinitost naučnih saznanja o klimatskim promenama.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

    

Komentari (2)

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares