Subota, siječanj 28, 2023

Ukrajinska kriza

Uncategorized

Ukrajinska kriza: Rusija nećete napasti Ukrajinu, tvrdi Makron posle sastanka sa Putinom, Francuska obećala pomoć od 1,2 milijarde evra

Reuters
Predsednik Francuske Emanuel Makron i lider Ukrajine Volodimir Zelenski

Rusija neće izvršiti invaziju na Ukrajinu, poruka koju je predsednik Francuske Emanuel Makron doneo u Ukrajinu nakon što se prethodno u Moskvi sastao sa šefom ruske države Vladimirom Putinom.

„Stekao sam uverenje da neće doći do produbljivanja krize, niti do eksalacije“, izjavio je Makron uoči susreta sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, u okviru ovonedeljne diplomatske turneje, tokom koje pokušava da pronađe rešenje za krizu u Ukrajini.

Međutim, dodao je Makron, „nema garancija“ da će zaista doći do smirivanja napetosti, a ocenio je i da će naredni dani biti ključni za deeskalaciju.

Ukrajinski predsednik je rekao da je od Makrona dobio obećanje o pomoći od 1,2 milijardi evra što će, kako je ocenio, biti snažan korak ka privrednoj stabilnostiu Ukrajine.

Zapad i dalje strahuje od mogućeg napada Rusije na Ukrajinu dok pojedini američki izvori tvrde da je Rusija na granici okupila 70 odsto vojnih snaga potrebnih za invaziju u punom obimu, dok Kremlj to poriče.

Ruski predsednik je nagovestio da je postignut napredak tokom prvog susreta u Moskvi sa nekim liderom sa Zapada otkako su ruske trupe stacionirane na granici sa Ukrajinom.

Napetosti između Rusije, Ukrajine i Zapada traju skoro osam godina, od kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim i podržala pobunjenike u Donbasu.

Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajinu ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.

Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.

Zelenski želi da Putin preduzme „konkretne korake“

Na konferenciji sa Zelenskim, Makron je ocenio da postoji šansa da za „nastavak pregovora“ Rusije i Ukrajine. a rekao je i kako vidi vidi „konkretna rešenja“ za smanjenje tenzija.

Predsednik Francuske je rekao da postoji „zajednička odlučnost“ Kijeva i Moskve da primene Minski sporazum.

Zelenski očekuje da će „u bliskoj budućnosti“ biti održani pregovori Rusije, Francuske i Nemačke o rešavanju aktuelnog sukoba u Istočnoj Ukrajini.

Šef ukrajinske države pozvao je Putina da preduzme jasne mere.

„Ne verujem baš rečima, ali smatram da svaki političar može da bude transparentan preduzimajući konkretne korake“, rekao je Zelenski.

Sastanak u Kijevu usledio je posle razgovora između Makrona i Putina u Moskvi.

Makron je u Moskvi rekao da veruje da je sporazum o izbegavanju rata u Ukrajini moguć i da je legitimno da Rusija iznese sopstvenu zabrinutost za bezbednost.

Posle petočasovnog razgovora i večere sa Putinom u ponedeljak, gde je poslužen specijalitet od mesa irvasa sa slatkim krompirom i kupinama, Makron je novinarima rekao da će naredni dani biti „odlučujući“ i „zahtevati intenzivne razgovore koje ćemo zajedno voditi“.

Ruski predsednik je rekao da bi neki Makronovi predlozi „mogli da budu osnova za dalje zajedničke korake“, navodeći da je o njima „verovatno još rano govoriti“.

Putin je kasnije ponovio ranija upozorenja da bi Evropa mogla da bude uvučena u veliki sukob, ukoliko se Ukrajina pridruži zapadnom vojnom savezu NATO i pokuša da vrati Krim – koji je Rusija anektirala pre osam godina.

„Hoćete da Francuska ratuje protiv Rusije?“, upitao je francuske novinare.

„To će se desiti. I neće biti pobednika.“

Putin i Makron će se ponovo sastati posle posete francuskog državnika Kijevu.

Putin (left) and Macron (right) meet in Moscow

Reuters

Uoči odlaska u mirovnu misiju na istok Evrope, Makron je pozvao na uspostavljanje „nove ravnoteže“ kako bi zaštitio evropske države i umirio Rusiju.

Ponovio je da se o suverenitetu Ukrajine ne raspravlja.

Makron je za list Žurnal di Dimanš rekao da cilj Rusije „nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila… sa NATO-om i EU“.

On je rekao da se nada da će njegov razgovor sa ruskim predsednikom biti dovoljan da spreči vojni sukob i da veruje da će Putin biti otvoren za razgovore o širim pitanjima.

Makron, koji je u nedelju takođe razgovarao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, kaže i da ne očekuje od Moskve da preduzme jednostrane akcije i dodaje da Rusija ima pravo da iznese sopstvenu zabrinutost.

Ali on je rekao da uspostavljanje dijaloga sa Rusijom ne može „proći slabljenjem bilo koje evropske države“.

„Moramo da zaštitimo našu evropsku braću tako što ćemo predložiti novu ravnotežu koja bi mogla da sačuva njihov suverenitet i mir“, rekao je on.

„To se mora učiniti uz poštovanje Rusije i razumevanja savremenih trauma ovog velikog naroda i velike nacije“, poruka je francuskog predsednika.

Dok Makron pokušava da smiri napetosti tamo gde je i najtoplije, na drugom kraju sveta, nemački kancelar Olaf Šolc je u Vašingtonu rekao da su Nemačka i Amerika „najbliži saveznici i da intenzivno rade zajedno“.

„Radimo u korak na daljem odvraćanju ruske agresije u Evropi“, kao i na rešavanju „izazova koje postavlja Kina“, rekao je Bajden posle sastanka.

Šolc – p rvoj zvaničnoj poseti Vašington otkako je postao kancelar i pod kritikama zbog odgovora na ukrajinsku krizu – dodao je da su SAD i Nemačka „apsolutno ujedinjene“ u vezi sa sankcijama Rusiji ako ona napadne Ukrajinu, rekavši da ćemo „povući iste poteze koji će biti veoma, veoma teški za Rusiju“.

Međutim, on je bio dvosmisleniji u vezi sa gasovodom Severni tokom 2 od američkog predsednika, koji je rekao da će SAD „staviti tačku“ na kontroverzni gasovod „ako Rusija izvrši invaziju“.

Odgovarajući na pitanje kako bi to uradio, Bajden nije dao detalje, već je samo rekao: „Obećavam vam da ćemo to moći da uradimo“.

Izgradnja gasovoda Severni tok 2 dužine 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštala je 11 milijardi dolara.

Gasovod još nije počeo da radi, jer su nemački organi u novembru ocenili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali njegovo puštanje u rad.

U nedelju su američki zvaničnici rekli da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.

Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.

Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.

Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli otkrivali detalje zbog osetljivosti, prenose američki mediji.

Zvaničnici takođe kažu da ne znaju da li se ruski predsednik odlučio na takav korak, dodajući da je diplomatsko rešenje i dalje moguće.

Govoreći pod uslovom anonimnosti, dvoje američkih zvaničnika za Rojters navode da će vremenski uslovi pružiti mogućnost da Rusija dovede još vojne opreme između 15. februara i kraja marta.

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.


Napetost u Ukrajini: Sprema li se Rusija za invaziju
The British Broadcasting Corporation

Prva grupa vojnika stigla je na jugoistok zemlje u subotu.

Iz Bajdenove administracije pre nekoliko dana je najavljeno da će poslati dodatnih 3.000 trupa u Istočnu Evropu.

Moskva tvrdi da je trupe rasporedila u tom regionu za potrebe vojnih vežbi, ali Ukrajina i njeni zapadni saveznici zabrinuti su da Kremlj planira napad.

Do novih napetosti na istoku Evrope je došlo gotovo osam godina od ruske aneksije Krima, južnog ukrajinskog poluostrva, i podrške koju je Moskva pružala krvavoj pobuni u regionu istočnog Donbasa.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije primenila Sporazum iz Minska – međunarodni dogovor za uspostavljanje mira na istoku, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu veliki deo teritorije i gde je najmanje 14.000 ljudi ubijeno od 2014. godine.

Rusija insistira na tome da Ukrajini ne treba da se dozvoli članstvo u NATO.

Rivalitet između Rusije i Amerike, koje i dalje imaju najveći nuklearni arsenal na svetu, potiče još iz vremena Hladnog rata, kada je Ukrajina bila važan deo komunističkog Sovjetskog saveza.


Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Ukrajina je prošle godine otvorila poziv za rezerviste, a među njima je i Vasil Hrihoruk.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares