Subota, siječanj 28, 2023

Zdravlje i san

Uncategorized

Zdravlje i san: Spavajte kao Salvador Dali – možda budete kreativniji

Dalí durmiendo

Getty Images

Katalonski umetnik Salvador Dali uvek se trudio da bude ekscentričan, pa čak i kad se radi o spavanju.

Svojski se potrudio da ceo svet sazna za to.

Prema onome što znamo, imao je „metod odlaska na počinak koji se razlikovao od običnih smrtnika“.

„On leži na mirisnoj sofi u radnoj sobi, a u ruci drži olovke. Zatim mu na kapke stavljaju nekoliko kapi parfema koji bi trebalo da utiče na karakter snova, pošto su snovi stvari od kojih je sačinjen nadrealizam“.

Mada ponekad za njega nisu bili ključni snovi već prekid samog sna.

U knjizi iz 1951. godine Pedeset magičnih tajni slikanja, preporučio je „mikro-partije“ sna kao prvi korak ka kreativnosti.

Njegov metod, koji je nazvao „spavanje sa ključem“, sastojao se od pet koraka:

  • Sedite uspravno u laganu stolicu sa naslonima za ruke
  • Držite teški metalni ključ u ruci
  • Stavite naopaku metalni tanjir ispod ruke koja drži ključ
  • Dozvolite sebi da odete na spavanje. Kada se to dogodi, pustićete ključeve, koji će udariti u tanjir i proizvesti veliko ZVEC!
  • Probudite se i čestitajte sebi na mikro-partiji

On je uveravao da će se na takav način umetnik osećati fizički i psihički revitalizovan.

Formula nije bila sasvim originalna.

Bez ruku Morfeja

Aristotel je bio jedan od prvih koji je veličao vrline ove vrste dremeža, nazvane hipnagogijski, rečju koja opisuje trenutak prelaza između budnosti i sna .

Verovao je da imaju moć da probude inspiraciju i genijalnost, jer „ često, kada čovek već spava, postoji nešto u savesti što saopštava da ono što sledi nije ništa drugo do san „.

Thomas Edison durmiendo bajo un árbol

Getty Images

Tomas Edison je zauvek promenio način na koji spavamo izumevši električnu sijalicu, a smatrao je da je san neprijatelj produktivnosti, gubljenje vremena i „nasleđe naših pećinskih dana“.

Međutim, tajno je praktikovao mikro-partije, o čemu svedoči nekoliko fotografija, a takođe je istakao da su mu u ovom polulucidnom stanju um preplavile slike .

Nekoliko velikih mislilaca je praktikovalo hipnagogijsko dremanje.

Među njima je i Alberta Ajnštajna koji je, uprkos tome što je spavao najmanje 10 sati noću, takođe dremao tokom dana.

Nekoliko izvora tvrdi da je koristio isti trik koji će kasnije upotrebljavati Dali, samo što je umesto ključa držao olovku ili kašiku kako bi naprvila buku pri padu.

E sad, pošto poenta nije toliko u odmoru, već u buđenju genija , pitanje je…

Da li zaista funkcionišu?

Albert Einstein dormido

Getty Images

To je ono što je zaintrigiralo tim istraživača na Pariskom institutu za mozak, pa su osmislili eksperiment kako bi testirali mikro-partije.

Oni su angažovali 103 zdrava učesnika, koji su mogli lako da zaspu, i zamolili ih da izbegavaju stimulanse i malo manje spavaju noć pre eksperimenta.

Tog dana im je predstavljeno 10 matematičkih zadataka.

To su bili nizovi od osam cifara, ali je svakom nedostajala poslednja cifra.

Da bi saznali šta je to, dobili su dva pravila koja bi trebalo da primenjuju korak po korak.

Ono što im nije rečeno je da postoji treće skriveno pravilo; ako bi ga otkrili, mogli bi mnogo brže da reše probleme.

Tajna je bila u tome što je ta osma cifra koja nedostaje uvek bila ista kao rezultat drugog koraka u nizu.

Dibujo de hombre con cabeza abierta y muchas cosas bonitas saliendo de ella

Getty Images

Kreativnost podrazumeva originalnost, a oni koji otkriju skriveno pravilo bili bi kreativniji i bez uputstava bi rešili problem, pronašavši novu i korisnu strategiju.

Ali ono što je istraživače zaista zanimalo je šta će se dogoditi posle dvadesetominutne pauze tokom koje su učesnici zamoljeni da se opuste ili čak odu na spavanje.

Sedeli su u udobnim poluležećim stolicama, zatvorenih očiju, u mračnoj prostoriji.

Da bi se izolovalo stanje hipnagogije ili N1, koje traje samo nekoliko minuta pre nego što čovek čvršće zaspi, zamolili su ih da drže čašu u ruci i ako bi pala, tako bi naglas obavestili istraživače.

Pored toga, istraživači su pratili moždane talase kako bi razlikovali različite faze sna na osnovu obrazaca.

Posle pauze

Kada su se učesnici vratili sa odmora, čekalo ih je još sličnih matematičkih zadataka.

Tada su naučnici mogli da provere da li je došlo do nekog povećanja „percepcije“, koja se manifestovala u ubrzanju sposobnosti za rešavanja problema sa dva pravila ili u otkrivanju skrivenog pravila.

Ispostavilo se da su učesnici koji su proveli najmanje 15 sekundi u fazi N1 utrostručili šansu da otkriju skriveno pravilo (83 odsto naspram 30 odssto kada su učesnici ostali budni), i da je ovaj efekat nestao ako su ispitanici utonuli u dublji san.

Mujer profundamente dormida

Getty Images

„Dokazali smo da postoji prolazni trenutak pogodan za pronicljive misli u periodu inicijacije sna“, navodi se u zaključcima studije objavljene u časopisu Science Advances.

„Mi smo pokazali da aktivnost mozga u zoni između sna i budnosti zapali kreativne varnicu.“

Samo početak

Iako ovo istraživanje donosi ključne dokaze o važnosti faze spavanja koja nije detaljno proučavana, nekoliko pitanja ostaje da se reši.

Među njima je i to zašto ulazak i izlazak iz tog polulucidnog stanja brzo deblokira kreativne misli?

Ili, postoji li veza između misli neposredno pre povratka svesti i povećane svesti?

Iako su istraživači prikupili izjave učesnika o tome šta im je prošlo kroz glavu pre nego što su ispustili čašu, nisu mogli da uspostave veze, ali to ne znači da ih nema.

To znači da je potrebno više istraživanja i mnogo više mikro-partija da bi se potpuno razumeo taj magloviti svet na pragu snova.


Pogledajte video o tome zašto imamo noćne more

Zašto imamo noćne more
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

shares