Brojnim najavama i obećanjima uprkos, domaći a pre svega strani investitori u širokom luku zaobilaze Bujanovac i Preševo, dve opštine na krajnjem jugu Srbije u kojima etnički Albanci čine većinsko stanovništvo.

Zbog čega je to tako postoje razna mišljenja, od onog da država “vrši ekonomsku segregaciju” i namerno želi da dodatno devastira ovaj kraj kako bi Albance podstakla na iseljavanje, do toga da lokalna vlast, koju čine isključivo albanske stranke, “svojim neodmerenim izjavama” čini da investitori ovaj region percipiraju kao nestabilan i rizičan za ulaganja. Naravno, u ovom kontekstu ne sme se zaboraviti ni blizina Kosova, pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaje i o čemu gotovo deceniju traje dijalog u Briselu.

No, bez obzira koja je od ovih i ostalih škola mišljenja ispravna, činjenica je da građani ovih opština mogu samo da sa zavišću putem medija gledaju kako se širom Srbije otvaraju fabrike, a najviše ih boli što stranci to čine uz bogate državne subvencije za svako otvoreno radno mesto.

“Kao da je Srbija samo do Vranja, Bujanovac i Preševo su svi zaboravili”, konstatuju građani u komentarima na lokalnim medijima.

Priče o promjeni granica donose nemir

I, zaista, dok je u okolnim mestima poput Vranja, Vladičinog Hana, Niša ili Leskovca, poslednjih godina otvoreno na desetine fabrika a hiljade ljudi dobilo posao, Bujanovac i Preševo oslanjaju se plate u državnom sektoru, sitna ulaganja lokalnih privrednika i pomoć brojne dijaspore koja mahom živi u zemljama Zapadne Evrope.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) u Srbiji Ragmi Mustafa za ovakvu situaciju i, kako naglašava, “ekonomsku segregaciju” optužuje centralnu vlast i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Kako objašnjava, svesno je zaustavljena privatizacija iz straha da neku od brojnih društvenih firmi slučajno ne kupi neki Albanac.

“Neke se firme drže pod stečajem duže od 20 godina što predstavlja kršenje zakona o privatizaciji. Albanci u početkom 90-ih prošlog veka oterani iz državnih preduzeća, a Preševo i Bujanovac imaju izuzetnu imovinu koja im može dati neophodan ekonomski zamajac, ali pod uslovom da se država se oslobodi starih ideja kako bi otvorila ekonomske mogućnosti”, navodi Mustafa.

Prazni pogoni preduzeća u Preševskoj dolini

Iako se i dalje oporavlja od oružanih sukoba s početka 20. veka, Preševska dolina za razliku od mnogih sredina u Srbiji, o koje se stranci naprosto otimaju, ima brojne komparativne prednosti.

Najpre geografsku, jer se nalazi na samom drumskom i železničkom Koridoru 10 koji spaja zapadnu Evropu sa južnom i Bliskim Istokom, tu su i tri međunarodna aerodroma u prečniku od 100 kilometara (Niš, Skoplje, Priština), industrijsku zonu, prazne fabričke hale, izvore mineralne vode…

Jedni krive Beograd, drugi lokalnu vlast

Nekadašnji predsednik opštine Bujanovac Stojanča Arsić, međutim, nema dileme kada kaže da razlozi za nedostatak investicija prevazilaze lokalni kontekst.

“Raznorazne priče o razgraničenju, menjanju granica i razmeni teritorija (sa Kosovom), pored toga što unose nemir u lokalno stanovništvo, čine ovo područje politički nestabilnim što u samom startu odbija investitore”, kaže Arsić.

Lokalni preduzetnik, Albanac Nedžat Behluli, međutim, za nedostatak ozbiljnih investicija krivi lokalnu vlast koju u Bujanovcu čine albanske partije.

Prema njegovim rečima, umesto da prave kontakte sa predstavnicima stranih kompanija, ali i sa ljudima u beogradskim ministarstvima, oni se bave međusobnim ogovaranjem.

“Albanski političari ponašaju se kao uvređene mlade, tužakaju se između sebe umesto da rade posao za koji su im građani dali mandat. Oni nisu u stanju da srede stanje ni u svom dvorištu, pa kako će da vode jednu opštinu sa blizu 50.000 ljudi”, pita se ovaj preduzetnik.

Gumoplastika je u okvirima bivše Jugoslavije bila privredni gigant

Prema zvaničnim statističkim parametrima, Bujanovac i Preševo spadaju u red najnerazvijenijih opština u Srbiji, a od kada je postao predsednik države 2017. godine, Aleksandar Vučić neprestano obećava da će se takvo stanje popraviti dovođenjem investitora u Bujanovac. Do sada od toga nema ništa.

Sva Vučićeva obećanja

Po svedočenju Fatmira Hasanija, narodnog poslanika u Skupštini Srbije 2017. godine, Albanci su tada glasali za izbor vlade jer im je Vučić zauzvrat obećao otvaranje fabrike u Bujanovcu i posao za 100 radnika.

“Vučić je prihvatio da za tri meseca u Bujanovac dovede jednog investitora za podizanje nove fabrike. Vučić se složio sa tim da pokušamo da revitalizujemo i rad nekih društvenih preduzeća”, rekao je Hasani u leto 2017. godine u kojoj je izabran u parlament.

Ni od toga nije bilo ništa, pa Albanci nakon izbora prošle godine nisu podržali Vladu Srbije.

Aktuelni poslanik Šaip Kamberi, šef poslaničke grupa “Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka”, jedine opozicione u parlamentu, u jednom od svojih skupštinskih govora pozvao je Vučića da “barem po jednu fabriku otvori u našim opštinama”.

“Vučić otvara fabrike samo do Vranja, ali ne do Bujanovca i Preševa, ili Sjenice i Tutina. Jer, fabrike po Srbiji ne otvaraju gradonačelnici već Vučić lično”, kazao je Kamberi.

‘Kleptokratska politika’ produbljuje podjele

On kaže da vladajuća “kleptokratska politika” svakog dana produbljuje ne samo etničku podelu već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije.

“Zoran, Slavica, Goran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao Ilir, Teuta, Vjollca, Alma i Muhamed iz Bujanovac, Tutina, Preševa i Sjenice”, slikovit je Kamberi.

I zaista, ako se malo “raskopa” po arhivi Vučićevih izjava, vidi se da je njegova briga za ovaj region više retorička nego praktična. Predsednik je u nekoliko navrata najavljivao privatizaciju Bujanovačke banje, lečilišta jedinstvenog u Evropi sa izvorima lekovitog blata, mineralne vode i prirodnog gasa na jednom mestu, koja je i dalje u vlasništvu države, ali i bez ijednog zaposlenog Albanca.

Bujanovačka banja – lječilište u kojem nije zaposlen niti jedan Albanac

“Ima zainteresovanih Turaka, ali ima i drugih. Prvo da rešimo pitanje Bujanovačke banje, jer je to značajno za sve, i za Srbe i za Albance, ali više za Srbe”, rekao je Vučić ove godine. “Ako u tome uspemo onda ćemo imati različite investicije. To je potpuno drugi nivo razvoja celog okruga”.

Da “nije sasvim zadovoljan investicijama u Bujanovac” rekao je u zimu 2019. uoči posete ovom gradu, kada je naglasio kako “veruje da će vrlo brzo biti obezbeđen normalan zajednički život Srba i Albanaca”.

Građani se takođe nadaju i da će iz stečaja izađi i Klanica “Jugokop”, kao i “Gumoplastika”, industrijski giganti u SFRJ okvirima.

Vučić im je to i obećao juna ove godine na verskoj proslavi u manastiru Prohor Pčinjski koji se nalazi na teritoriji Bujanovca.

“Da u opštini na čijoj se teritoriji nalazimo, opštini Bujanovac, obezbedimo opstanak. Da uradimo sve ono što smo izgubili u prethodnih 30 godina. Da ponovo pokrenemo u prostoru ‘Gumoplastike’ fabričke pogone, da ljudi mogu da rade. Da ponovo Bujanovačka banja bude mesto na kojem će se okupljati ljudi iz cele Srbije. Da ponovo naši mladi ljudi mogu da se zaposle ovde, da rade, žive i vide budućnost za sebe i za svoju decu”, rekao je tada Vučić.

Taovi kosovske krize

Lokalni lider njegove Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Mitrović za izostanak investicija okrivljuje vladajuću većinu u Bujanovcu sastavljenu samo od albanskih stranaka.

Po njemu, vlast bez Srba je loš potez koji već negativno utiče na političku stabilnost i posledično na izostanak ekonomskog razvoja. Dodaje i da “svojim neodmerenim izjavama” o pripajanju Kosovu, razmeni teritorija ili zahtevima da bude beo Briselskog dijaloga, pojedini predstavnici Albanaca prosto teraju odavde potencijalne ulagače.

“Pitam se kako će ubediti investitore da dođu i ulože svoj novac, otvore nova radna mesta, kada ovi čuju da ovde imamo monoetničku vlast i da su Albanci celu jednu etničku zajednicu isključili iz svega, gazeći tako rezultate izbora i volju građana”, kaže Mitrović.

Građani se nadaju i da će iz stečaja izađi i Klanica ‘Jugokop’

Dodaje da su ovakvom vlašću nezadovoljni i Albanci.

“Srbi su svakako nezadovoljni, ali tvrdim da su i Albanci, jer kada ne otvarate fabrike, nemate investicije, imaćete samo nezadovoljstvo, a ja ne znam ko će da im dođe od investitora kada se ponašaju ovako”, konstatuje.

Nekadašnji predsednik opštine Stojanča Arsić tvrdi da na jugu Srbije neće biti investicija sve dok bude trajala kosovska kriza.

“Svi smo mi ovde taoci kosovske krize. Sve dok se ne reše odnosi Beograda i Prištine i dok se ne utvrdi ko je na čemu, nema ni govora o stranim investicijama u privredu”, kaže Arsić.

Nekoliko godina unazad, lokalne vlasti uzdaju se u pomoć kosovskih vlasti, pa i Albanije, ali je ona do sada simbolična. Vlada u Prištini je čak otvorila i Kancelariju za pomoć Preševskoj dolini, ali ona za sada postoji samo na papiru.

Biznismen Nedžat Behluli tvrdi da u Tirani i Prištine nema empatije za sunarodnike iz Srbije, i poziva tamošnje vlasti da se ugledaju na Vučića koji obilato, i ekonomski i politički, pomaže Srbe na Kosovu.