Piše:Željka Radulović
Milka Orlić posle 28 godina bavljenja alternativnom medicinom ima puno pravo da živi i radi po kineskom sloganu da „ko je izlečio sebe, ima prava da leči druge.“
Primenom makrobitike još pre dve decenije rešila se glavobolje, opstipacije, hemoroida, mioma, dermatitisa, problema s limfotokom. Prolaps srčanih zalistaka i prošireno srce izlečila je pravilnim kombinovanjem hrane, iako su joj lekari, čak, dva puta predlagali operaciju. Pobedila je i višak kilograma i mnogima pomogla da se izbore sa istim problemom.
– Više puta sam boravila u Kini i nisam videla debelog čoveka, osim Budinu skulpturu – sa zdravim osmehom priča nam Milka. – Njihov životni moto je da „niko nema prava da kaže da nema vremena za doručak.“ Kod nas se, nažalost, doručkuje kafa, doručak se spoji sa ručkom, jede se s nogu, često previše.
Kineska medicina definiše gojaznost kao hronično oboljenje sa poremećejem metabolizma i povećanjem telesne mase više od deset odsto. U Srbiji je gojaznost u porastu, posebno dece.

Prema rečima naše sagovornice, pravilna ishrana isključuje zabranu namirnica, uskraćivanja obroka, gladovanje. Važno je jesti pravilno. Dnevni jelovnik po makrobiotičkom pristupu ili kineskoj medicini izgleda ovako:

Doručak: jedna vrsta voća sa ili bez jogurta

Ručak: ugljeni hidrati ili posni obrok sa hlebom

Večera: proteinski obrok( meso i salata)

Užina: prokuvana voda

Sistem kompatibilne ishrane podrazumeva šest pravila:

1. Iz ishrane treba izbaciti svu rafinisanu hranu i onu u kojoj su hemijski dodaci
2. Skrob i šećer ne treba jesti sa proteinima i kiselim voćem u okviru istog obroka
3. Ishrana treba da bude uglavnom od voća, povrća i salata
4. Proteine, skrob i masti jesti u malim količinima
5. Mogu se koristiti integralne žitarice i neprerađen skrob
6. Između obroka različitog tipa mora proći četiri do četiri i po sata
– Pojednostavljeno rečeno, idealan odnos ugljenih hidrata i proteina je 80:20 , što znači da u u toku dana treba kombinovati 20 odsto mesa i 80 odsto ugljenih hidrata – ističe Milka Orlić.

Da bi bili zdravi i da bi pojačali otpornost na bolesti, važno je da jedemo baznu i kiselu hranu, i to u približnom odnosu 4:1 jer takav odnos održava zdrav metabolizam.

– Naša ishrana se potpuno promenila iz bazne u kiselu, a jedan od glavnih uzroka zdravstvenih problema je prezakiseljenost organizma, do koje dolazi zbog preteranog uzimanja visokoprerađene hrane poput šećera i belog brašna – kaže naŠa sagovornica.

Važna uloga pripada i enzimima, kojih u čovekom organizmu ima oko 30.000 i od njihove aktivnosti zavisi metabolizam. Enzimi su važniji od vitamina, jer rukovode proizvodnjom hormona. U jetri su pravi hemičari, čiste krv, omogućavaju pravilno disanje. Najkvalitetniji enzimi su u svežem i sušenom južnom voću, od kojeg su za eliminaciju masnih naslaga i taloga najznačajniji ananas, papaja i mango. Od našeg voća prednjače jagode, kajsije (suve i zrele), šljive (suve i zrele), lubenica, jabuka…

BEZ OPERACIJE
Dečaku iz Vrnjačke Banje u pubertetu su izrasle grudi, baš kao da je devojčica. Bili su to, zapravo, lipomi (čvrsti talozi masnoće) .U dečjoj klinici u Beogradu predloženo je oprerativno skidanje lipoma. Roditelji dečaka u panici su pitali Milku Orlić da li može da mu pomogne, a da ne ide pod nož? Prvo što je uradila bilo je da iz dečakove ishrane izbaci veće količine kajmaka koje je do tada „tamanio“ svakodnevno. Pored kombinovane ishrane, prilagođene za njegov uzrast i kineskih proizvoda kao dodataka ishrani, dečak se oslobodio lipoma za nepunu godinu dana. Mogao je, konačno, da obuče majicu, poput svojih vršnjaka.

BAZNO
sve vrste povrća,(i krompir ako se kuva i jede sa ljuskom)
sve salate
sve vrste svežeg voća (kiselo voće: grejpfrut, pomorandže, limun bobičasto voće)
sušeno voće
mleko

KISELO
proteinske namirnice:
meso, riba školjke,
jaja
sir
živinsko meso
sva skrobna hraba – žitarice( hleb i brašno)
čajevi

Ishrana je veoma bitna

Pod pojmom pravilne ishrane podrazumeva se dobro izbalansirana ishrana koja će obezbediti odgovarajući unos energije i svih neophodnih makro i mikronutrijenata u skladu sa individualnim potrebama i aktuelnim preporukama, radi pravilnog rasta i razvoja (dece), postizanja i održavanja normalne ishranjenosti, očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i podizanja biološkog potencijala – kaže dr sc.NS Mirjana Gurinović iz Centra za istraživanja iz oblasti ishrane i metabolizma, pri Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.
Prema rečima naše sagovornice, pravilna ishrana temelji se na voću, povrću, proizvodima od žita (polovina bi trebalo da bude od celog zrna), manje masnim mlečnim proizvodima, ribi i belom mesu peradi. Dnevno bi trebalo da pojedemo više od 400 grama voća i povrća, uključujući bar 30 grama mahunarki i orašastog voća. Dvesta grama mesa dnevno grama više nego zadovoljava dnevne potrebe za proteinima.
Osim optimalnog unosa namirnica, pravilna ishrana podrazumeva i da se obroci rasporede u tri glavna i dva manja obroka-užine dnevno.Pri tome je neohodno voditi računa i o veličini porcija!

ŽITARICE
Žitarice bi trebalo da čine 40 odsto ukupne dnevne energije. Naročito se preporučuju tamne vrste brašna, hleba, testenina, peciva. Takođe i integralni pirinač, pahuljice od žitarica (ovsene, ječmene, ražene…) i pšenične klice. Pomenute namirnice sadrže neophodne minerale i vitamine, dok pšenične klice sadrže i polizasićene vrste masti odnosno ulja.

MLEČNI PROIZVODI
Mleko i mlečni proizvodi trebalo bi da obezbede 10 odsto ukupne dnevne energije. Za odrasle se preporučuju mlečni proizvodi sa manjim postotkom masnoće.

MESO I JAJA
U ukupnom energetskom „kolaču“ meso treba da bude zastupljeno sa svega 10 odsto. Najbolji izbor su pileće, ćureće i riblje meso, dok su od prerađevina od mesa dobar izbor stišnjena šunka, pileća ili ćureća prsa. Kao zamena za porciju mesa predlaže se mahunasto povrće – pasulj, grašak, sočivo, ili pečurke, ili sušena soja u zrnu ili komadićima. Trebalo bi da se ograničimo na dva do tri jaja nedeljno.

VOĆE I POVRĆE
Preporučuje se 400 do 800 grama svežeg voća i povrća na dan. Poželjno je da se češće jedu manje slatke sočnije vrste voća, kao što su jabuke, kruške, pomorandže. Povrće treba da bude raznovrsno i najbolje je ako se jede sveže ili samo bareno.

MASTI I ULJA
U obzir dolaze male količine nerafinisanog hladno ceđenog ulja. Semenke
Suncokret, bundeva, lan i jezgraste vrste voća (orasi, lešnici, bademi, kikiriki) imaju veliku biološku vrednost, bogate su mineralima i proteinima, a sadrže i dobre vrste masnih kiselina, pa ih treba jesti svakodnevno, ali u manjim količinama jer su i energetski snažne.

SLATKIŠI
Za deserte se predlažu voćne salate, kompoti bez dodatog šećera, začinjene malim količinama jezgrastog voća ili semenki. Poželjno je da se izbegavaju torte sa masnim kremom, kolači, slatki kompoti, voćni sokovi sa dodatim šećerom, kao i slatki bezalkoholni napici.

NAČIN PRIPREME OBROKA
Od velike važnosti je način pripreme obroka. Hrana treba da se sprema kratkim kuvanjem ili barenjem, dinstanjem u sopstvenom soku ili ređe na roštilju. Ulje se ne zagreva u toku kuvanja, već preliva preko gotovog jela. Dodaje se što manje kuhinjske soli, a više prirodnih biljnih začina (bosiljak, žalfija, majčina dušica). Sve namirnice koje mogu da se jedu presne, poželjno je da se koriste u svežem, neprerađenom stanju. Treba izbegavati sve namirnice pripremane prženjem, pohovanjem, zapržavanjem i slično; kao i jela sa mnogo soli, jakih i ljutih začina (biber, ljuta paprika).

VODA
Organizmu je neophodno dva do tri litre vode dnevno. Obične vode, mineralne vode, sveže ceđenih sokova od voća i povrća, voćnih čajeva. Crne kafe se ne preporučuje više od dve šoljice na dan.

FIZIČKA AKTIVNOST
Osim pravilne ishrane neophodno je svakodnevno bavljenjem nekom od aerobnih fizičkih aktivnosti, kao što su šetnja oštrijim tempom(4do 5km na dan), lagano trčanje, plivanje, vožnja biciklom, joga ili pilates… u skladu sa zdravstvenim stanjem i uz konsultaciju lekara. Svakodnevna umerena fizička aktivnost treba da traje sat vremena radi održavanja telesne mase u poželjnim vrednostima naročito za one koji dugo sede na poslu.

I.Kovačić BILJEIZDRAVLJE