Antioksidansi

Biranim zalogajima možemo da usporimo biološki časovnik, da nas starost ne sustigne pre nego što joj je vreme, a s njom i bolesti

Prerađena hrana puna nezasićenih masti, industrijsko zagađenje, aditivi i veštačke boje u namirnicama, pušenje, bakterijske infekcije, jonizujuće zračenje, stres… samo su neki od faktora koji dovode do povećanog stvaranja slobodnih radikala, izazivača bolesti.

Da bi smanjili štetni uticaj takozvanog oksidativnog stresa, koji se u organizmu akumulira i do 20 godina, ishranu treba obogatiti maslinovim uljem, ruzmarinom, origanom, brokolijem, keljom, paradajzom, paprikom, belim i crnim lukom… Od voća, snažni antioksidansi su jabuka, limun, malina, kupina, ribizla i grožđe, a od integralnih žitarica ječam, ovas, pšenica i kukuruz. Treba jesti još i livadski med, crnu čokoladu i piti vino.

O antioksidantnim osobinama lekovitog bilja i namirnica, za naš časopis govori dr Zoran Maksimović, docent Instituta za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

– Istraživanja su intenzivirana poslednjih 20 godina i ustanovljeno je da redovno korišćenje namirnica biljnog porekla sa visokim antioksidantnim potencijalom predstavlja dobru preventivu ne samo srčanih bolesti, već i starenja kože i vezivnih tkiva, degenerativnih oboljenja lokomotornog i kardiovaskularnog sistema (reumatoidni artritis, hipertenzija, arterioskleroza), degenerativnih očnih bolesti (katarakta), kognitivne disfunkcije i neurodegenerativnih promena (senilna demencija), astme i nekih oblika dijabetesa i karcinoma- kaže dr Maksimović.

Antioksidansi su supstance koje u niskim koncentracijama odlažu, ili sprečavaju nastanak slobodnih radikala i time štite ćelije od oksidacionog delovanja.

– Nauka je potvrdila da su i biljni polifenoli veoma važni egzogeni antioksidansi. Ovi sastojci obuhvataju niskomolekularne fenole (eugenol, timol i karvakrol u etarskim uljima), fenolkarbonske kiseline, flavonoide i tanine. U organizmu polifenoli blagotvorno deluju na zdravlje krvnih sudova periferne cirkulacije, sprečavaju gomilanje eritrocita i snižavaju holesterol, izazivaju blagu relaksaciju glatkih mišića (snižavaju pritisak), povećavaju izlučivanje žuči i neutrališu slobodne radikale koji u organizmu reaguju sa DNK, proteinima, fosfolipidima i drugim molekulima, izazivajući patološke promene. Imaju i antialergijsko, antivirusno i kardioprotektivno dejstvo.

S. Labudović