Климатске промене: Дрвеће „најефикасније”

Post published:28/05/2022
Post category:EU zelena revolucija / Vesti

Климатске промене: Дрвеће „најефикасније” против загревање

Мат Мекграт
Новинар (Екологија)

5 јул 2019

Истраживачи кажу да на Земљи има довољно простора да се засади шума површине Сједињених Америчких Држава, као и да би ова шума имала драматичан утицај на климатске промене.

Слободних површина за садњу шума има више него што се раније мислило, показује нова студија међувладиног панела о климатским променама (IPCC).

Садњом шуме би количина угљен диоксида у атмосфери била смањена за 25 одсто.

Аутори кажу да је тренутно ово најефикасније решење за климатске промене на свету.

Међутим, други истраживачи тврде да нова студија „звучи превише добро да би била истинита”.

Због могућности да апсорбује угљен диоксид, дрвеће је важно оружје у борби против све виших температура.

Из панела тврде да ако свет жели да ограничи раст температура за један и по степен до 2050. године, неопходно је посадити још милијарду хектара шума.

Проблем је што тачне процене о броју дрвећа које свет може да издржи не постоје.

У новом извештају стоји не само број дрвећа које треба посадити, већ и где то треба урадити и колики ће утицај то имати на емисију угљен диоксида.

Научници са Швајцарског института за технологију (ЕТХ) из Цириха користили су методу названу фото-интерпретација како би проучили велике базе података о 78.000 шума.

Користећи софтвер за мапе на претраживачу Гугл Ерт (Google Earth), успели су да развију модел који показује где може да се сади дрвеће.

Открили су да и поред тренутних шума, обрадиве земље и насељених места, на свету може да се засади још 0.9 милијарди хектара шуме.

Кад то дрвеће довољно порасте моћи ће да апсорбује око 200 гигатона угљен-диоксида. Две трећине вишка угљен-диоксида који стиже у атмосферу је последица људског деловања од индустријске револуције па надаље.

То је четвртина укупне количине угљен-диоксида у ваздуху.

„Наша студија јасно показује да је пошумљавање најбоље решење за климатске промене које је данас доступно. За ово постоје чврсти докази који би оправдали улагања”, каже професор Том Краутер, један од аутора студије.

„Ако бисмо деловали сад, смањили бисмо угљен-диоксид у атмосфери за 25 одсто – до нивоа с почетка 20. века.”

Истраживачи су идентификовали шест земаља где треба засадити највише дрвећа: Русија (151 милиона хектара), САД (103 милиона хектара), Канада (78 милион хектара), Аустралија (58 милион хектара), Бразил (50 милиона хектара) и Кина (40 милиона хектара).

Ипак, тврде да је брзина веома важна, јер како свет буде наставио да се загрева, површине за пошумљавање у тропској области биће мање.

„Новом дрвећу биће потребне деценије да порасте и оствари тај потенцијал” каже профестор Краутер.

„Кључно је да заштитимо шуме које већ постоје, тражимо друга решења за климатске промене и наставимо да избацујемо фосилна горива из употребе.”

Нову студију је поздравила Кристина Фигерес, бивша шефица организације за климу при Уједињеним нацијама, која је највише допринела потписивању Париског споразума 2015.

„Коначно се појавила стручна процена о томе колико земљине површине треба да покрива шума, а да не угрозимо производњу хране и насеља”, рекла је она.

Шта кажу критичари?

Ипак, не слажу се сви са закључцима нове студије.

Неколико истраживача је изразило резерве и оспорило идеју да је садња дрвећа најбоље решење за климатске промене.

„Пошумљавање је можда најефикасније решење, али је далеко од ‘најбољег решења за климатске промене’ поготову у односу на потпуно смањење емисије фосилних горива”, каже професор Мајлс Ален са Универзитета Оксфорд.

Други нису уверени да ће дрвеће апсорбовати огромну количину угљен-диоксида.

„Процена да ће 900 милиона хектара апсорбовати додатних 250 милијарди тона угљен-диоксида је превише оптимистична и није заснована на претходним студијама и климатским моделима”, каже професор Сајмон Луис са Универзитетског колеџа Лондон.

„Пошумљавање које ће усисати две трећине угљен-диоксида који произведемо звучи сувише добро да би било истинито. Вероватно, зато што то није могуће”, каже професор Мартин Лукач са Универзитета у Редингу.

„До сада, људи су повећали површину засађену шумом тако што су смањили број становника (Русија), повећали продуктивност индустријске пољопривреде (Запад) или директном наредбом аутократске владе (Кина). Ни једна од предложених активности не делује оствариво на глобалном нивоу”.

Студија је објављена у часопису Сајенс.

Пратите Мета на Твитеру @mattmcgrathbbc