Septembra prošle goodine, kada je predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju rezervista, moskovski patrijarh Kiril je zahtevao od svog sveštenstva da se moli za ratnu pobedu u Ukrajini, a Koval je odlučio da mir stavi iznad patrijarhovih naredbi.

„S rečju ‘pobeda’ molitva dobija propagandno značenje, oblikujući razmišljanje među parohijanima, među sveštenstvom, o čemu treba da misle i kako treba da vide ta neprijateljstva“, rekao je Koval. „To je bilo protiv moje savesti. Nisam mogao da se podvrgnem ovom političkom pritisku hijerarhije“.

U molitvi koju je izgovorio više puta, taj 45-godišnji sveštenik je promenio samo jednu reč, zamenivši „pobedu“ rečju „mir“ što je bilo dovoljno da mu crkveni sud skine sveštenički čin.

Javna molitva ili pozivanje na mir takođe predstavlja rizik od ruskog krivičnog gonjenja. Ubrzo pošto su ruske trupe napale Ukrajinu, poslanici su izglasali zakon koji dozvoljava krivično gonjenje hiljada ljudi zbog „diskreditacije ruske vojske“ što je optužba koja se u stvarnosti odnosi na sve što je u suprotnosti sa zvaničnim narativom, bilo da je u pitanju komentar na društvenim mrežama ili molitva u crkvi.

Slično Putinovom autoritarnom režimu, patrijarh Kiril je izgradio strogu hijerarhiju u crkvi koja zahteva potpuni konformizam, rekao je za Asošijeted pres Andrej Desnicki, profesor filologije na Univerzitetu u Viljnusu u Litvaniji. Ako sveštenik odbije da pročita patrijarhovu molitvu, sumnja se u njegovu lojalnost.

„Ako niste lojalni, onda za vas nema mesta u Crkvi“, dodao je Desnicki, dugogodišnji stručnjak za verska pitanja u Rusiji.

Kada je počeo rat, većina sveštenika je ćutala, plašeći se pritiska crkvenih i državnih vlasti, samo mali deo se oglasio. Od više od 40.000 sveštenika u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, samo 300 sveštenika je potpisalo javno pismo u kojem pozivaju na mir u Ukrajini.

Ali svaki glas javnosti protiv rata je ključan, rekla je Natalija Vasilevič, koordinatorka grupe za ljudska prava Hrišćani protiv rata.

„To razbija ono što se čini da je monolitna pozicija Ruske pravoslavne crkve“, rekla je ona za AP.

Njen tim je od početka rata izbrojao najmanje 30 pravoslavnih sveštenika koji su bili pod pritiskom verskih ili državnih vlasti. Ali može biti i više slučajeva, kaže ona, jer se neki sveštenici plaše da govore o represiji, bojeći se da će još gore proći.

U Ruskoj pravoslavnoj crkvi objašnjavaju da je represija nad sveštenicima koji su govorili protiv rata, kazna za njihovo takozvano bavljenje politikom.

„Sveštenstvo koje se od sveštenika pretvori u političke agitatore i osobe koje učestvuju u političkoj borbi, očigledno prestaje da ispunjava svoju pastirsku dužnost i podleže kanonskim zabranama“, rekao je za AP Vahtang Kipšidze, zamenik šefa crkvene pres službe.

A sveštenici koji javno podržavaju rat u Ukrajini, ne doživljavaju nikakve posledice i štaviše podržava ih država, rekla je Vasiljevič.

„Ruski režim je zainteresovan da njihovi glasovi nadjačaju ostale“, dodala je ona.

Sveštenici koji odbiju da se pridruže horu održavalaca rata ili ćute, mogu biti raspoređeni, privremeno razrešeni dužnosti ili smenjeni – gube platu, stan, beneficije i, što je najvažnije, ostaju bez službe svojoj pastvi.

„Nikada nisam dovodio u pitanje izbor koji sam napravio“, rekao je Koval u Antaliji. „Ja sam se, čitava moja duša, celo moje biće, protivio ovom ratu. Bilo mi je nemoguće da svojom molitvom podržim invaziju ruskih trupa u Ukrajinu“.

Pošto je sud Ruske pravoslavne crkve odlučio da on treba da bude raščinjen, Koval se žalio vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju iz Istanbula, koji je potvrdio da, uprkos prigovoru Rusije, ima pravo da prima žalbe sveštenstva i njene i drugih pravoslavnih crkava.

U junu je Carigradska patrijaršija odlučila da Koval jeste bio kažnjen zbog svog stava o ratu u Ukrajini i presudila da mu vrati sveti čin. Istog dana, Vartolomej mu je dozvolio da služi u njegovim crkvama.

Sveštenik Joan Burdin je takođe hteoo da napusti Rusku pravoslavnu crkvu pošto se u svojoj maloj crkvi u blizini Kostrome oglasio protiv rata, a lokalni sud ga kaznio zbog „diskreditacije ruske vojske“. Tražio je od patrijarha da mu odobri prelazak u Bugarsku pravoslavnu crkvu, ali mu je Kiril zabranio službu dok se javno ne izvini.

„Moj stav kojeg sam najpre izneo na sajtu, zatim u crkvi, a kasnije i tokom suđenja, bio je izraz mojih verskih ubeđenja“, rekao je taj sveštenik za AP. „Pošto su svi ljudi braća, onda svaki rat, svaki vojni sukob, na ovaj ili onaj način postaje bratoubilački“.

Nije mu dozvoljeno da služi u crkvi, te je Burdin propovedi objavljivao na Telegramu gde predvodi pravoslavne hrišćane zbunjene patrijarhovom podrškom ratu.

Tokom svoje više od dve decenije na vlasti, Putin je u velikoj meri ojačao ugled Ruske pravoslavne crkve, povećavajući njen prestiž, bogatstvo i moć u društvu posle decenija njenog sovjetskog ugnjetavanja ili ravnodušnosti vlasti.

Zauzvrat, crkveni lideri, poput patrijarha Kirila, podržavali su sve Putinove inicijative. Crkva je svom svojom težinom podržala rat u Ukrajini i postalo je uobičajeno videti sveštenstvo kako blagosilja trupe i opremu kada idu u bitku.

Jakov Voroncov, sveštenik u Kazahstanu, kaže da je bio šokiran i očajan kada je čuo prve vesti o ratu. Nadao se da će crkva uskočiti da posreduje u sukobu. Ali ni drugi obični sveštenici, ni njegovi pretpostavljeni nisu podržali njegove pozive da propoveda mir.

„Shvatio sam da niko ne želi da čuje reči o miru“, kaže taj 37-godišnji sveštenik. „Trebalo je to preneti narodu, našem stadu, ali nije. A onda sam shvatio da imam još jedan alat: društvene mreže“.

Dok su njegove antiratne objave na Fejsbuku dobile podršku na mreži, reakcija van mreže bila je neprijateljska. Njegovi pretpostavljeni su ga više puta zmenjivali drugim sveštenicima, zabranjivali mu da drži propovedi, a parohijanima govorili da ga se klone. Na kraju je izgubio nadu i odlučio da privremeno prestane sa služenjem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

„Hteli su da odem, i na kraju su to i dobili“, kaže taj sveštenik sedeći u svom stanu bez mantije koju je nosio 13 godina. „Ali nisam se odrekao svog čina, samo sam odlučio za sada da ne mogu da budem među svojim ljudima u ovoj situaciji“.

Patrijarhov uticaj prevazilazi granice Rusije i njegova naređenja se odnose čak i na sveštenike koji služe u inostranstvu. U februaru je Kiril suspendovao na tri meseca Andreja Kordočkina, sveštenika pravoslavne crkve u Madridu, zbog njegovog antiratnog stava.

Kipšidze je rekao da je Kordočkin kažnjen zbog „podsticanja mržnje“ među parohijanima molitvama za mir u Ukrajini. Ali taj sveštenik kaže da je zasad to samo upozorenje da ne bi o tome dalje govorio.

„Ne mislim da samkanonski pogrešio“, rekao je Kordočkin. „Ako nema kanonskog prekršaja, onda to znači da se kanonsko pravo jednostavno koristi kao mehanizam političke represije“.

Od prvih dana rata, Kordočkin je javno osudio rusku invaziju i redovno se molio za mir u Ukrajini. On smatra da sveštenici ne treba da ćute i da moraju da prenesu hrišćansku poruku ljudima: „Dužni smo da to govorimo, bez obzira na cenu“.

Ruska pravoslavna crkva: Udata žena mora da dobije saglasnost supruga za abortus

S. D.26.01.2023. 14:30

•  9 komentara

Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

 

Patrijaršijska komisija za porodicu, žene i decu Ruske pravoslavne crkve predložila je da se uvede norma prema kojoj je za veštački prekid trudnoće neophodna ne samo odluka žene, već i saglasnost supruga, piše Tass.

Pre abortusa, predložio je ovaj sveštenik na okruglom stolu Komiteta Državne dume za porodicu, žene i decu na XXXI Međunarodnom božićnom obrazovanju., neophodno je da se sprovede obavezno psihološko savetovanje, to bi trebalo da bude utvrđeno zakonom, kao i ultrazvučnim pregledom, demonstracijom ljudskih fetalnih otkucaja srca.

Lukjanov je istakao da medicinske indikacije za veštački prekid trudnoće uključuju pretnju po zdravlje majke, a ne deteta, s obzirom da perinatalni skrining ne daje uvek pravi rezultat.

Takođe, po njegovom mišljenju, neophodno je obezbediti krivičnu i administrativnu odgovornost za nezakonito postupanje veštačkog prekida trudnoće i reklamiranje abortusa.

 

„75 odsto medicinskih abortusa odvija se u privatnim klinikama, savetovanje pre abortusa se ne sprovodi, ne poštuje se nedelja ćutanja, abortus se može organizovati na zahtev samo žene, koja krši sve zakone. Ako tamo zaustavimo abortuse, onda ćemo dobiti priliku na državnom nivou da bolje kontrolišemo bar ovaj negativan fenomen“, objasnio je sveštenik.

Ruska pravoslavna crkva kupila u Norveškoj zgrade sa pogledom na vojne baze: Putin špijunira NATO iz crkvenih objekata?

Slobodna Dalmacija20.10.2022. 12:02

 

Foto: EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK

 

Poslednjih godina Ruska pravoslavna crkva kupila je nekoliko značajnih nekretnina u Norveškoj. I to vrlo zanimljivo – neke se nalaze u blizini vojnih baza.

Lokalni norveški list Dagbladet iz Bergena piše tako, kako jedna od nekretnina, ona u Sereidi ima odličan pogled na najvažniju norvešku pomorsku bazu, Haakonsvern.

To je glavna baza Kraljevske norveške mornarice i najveća pomorska baza u nordijskim zemljama. List otkriva kako je nekretninu, 2016. godine kupila župa Bogojavljenja Moskovske patrijaršije. Bogomolja se nalazi na uzvisini udaljena tri kilometra od Haakonsverna, a s parcele se pruža potpuni pregled prilaza i velikih delova pomorske baze.

Ruska pravoslavna crkva je od 2017. do 2021. kupila još nekoliko objekata u norveškoj obalnoj regiji Rogaland. Informacije koje je dobio Dagbladet pokazuju i kako se kongregacija u Bergenu, povezana s Patrijaršijom u Moskvi, smestila u blizini jednog od najvažnijih objekata norveških oružanih snaga. Konkretno, u Stavangeru deluje župa Svete velikomučenice Irine, a verski objekt se nalazi samo petnaestak minuta hoda od sedišta JWC – NATO Joint Warfare Centra. Kad su novinari Dagbladeta posjetili župnu kuću, nisu nikoga u njoj videli.

 

„Na prozorima su bili krstovi, sveće i druge verske relikvije. Kroz podrumske prozore nazire se jednostavna soba za sastanke s belim plastičnim stolnjacima na stolovima. Na policama su knjige, a u kutu dečje igračke. No, na glavnom katu svi su prozori bili prekriveni debelim zavesama – opisuju norveški novinari što su zatekli.

Alfa Sefland Ving, norveška stručnjakinja za sigurnost, smatra kako nekretnine u vlasništvu Ruske pravoslavne crkve, koje se nalaze blizu norveških vojnih baza mogu u bezbednosnom smislu biti problematične.

„Naravno da bi se ti objekti mogli koristiti za nešto drugo osim za verske svrhe. Puno je mogućnosti za što bi se mogli upotrebljavati. Moguće je iz njih ometati ili presretati signale, prisluškivati… Možete upravljati dronovima odatle ili ponuditi smeštaj ljudima koji mapiraju to područje – navela je.

Ona napominje i kako se crkveni toranj kod župne kuće takođe može koristiti za razne svrhe.

„Moguće je primjerice postaviti kameru na krov ili kulu. Imaju vrlo dobar pogled na Haakonsvern, ne možete ga promašiti“, kazala je ona.

S druge strane, kad su u pitanju verski objekti vrlo je delikatno prema njima bilo kako postupati jer se nadasve poštuju verske slobode, čega su Rusi itekako svesni.

Ruska pravoslavna crkva ima i nekretnine u Kirkenesu, gradu na krajnjem severoistoku, nekoliko kilometara od granice s Rusijom.

Mnogi Rusi tu žive na norveškoj strani granice.

O povezanosti patrijarha Kirila i Vladimira Putina ne treba puno trošiti reči.

Poglavar Ruske pravoslavne crkve je veoma blizak saveznik ruskog predsednika i zagovornik rata u Ukrajini.

Ruska pravoslavna crkva vrlo je moćna, a samo nekoliko dana nakon što je ruski predsednik naredio mobilizaciju, patrijarh Kiril je poručio da će ruski vojnici koji poginu u ratu protiv Ukrajine biti očišćeni od svih svojih grehova.

Nedavno je pozvao svešenstvo i vernike da se dva dana mole za zdravlje Vladimira Putina u čast njegovog 70. rođendana.

Kako će izgledati „krstaški pohod“ Zelenskog protiv ostataka Moskovske patrijaršije u Ukrajini

I. Š. M.03.12.2022. 17:38

•  1 komentara

Foto: EPA-EFE/YEVGEN HONCHARENKO

 

Događaji u proteklih devet meseci ubedili su predsednika Volodimira Zelenskog da se „crkveni faktor“ vrlo efikasno koristi u ratu. On je početkom decembra, piše Novaja Gazeta Evropa, objavio „krstaški pohod“ protiv ostataka Moskovske patrijaršije u Ukrajini, koji istupaju daleko od verske uloge.

Pretresi u manastirima, eparhijama i crkvama Moskovske patrijaršije u Ukrajini, koje Služba bezbednosti Ukrajine sprovodi dve nedelje zaredom, pomogli su da se prikupe dokazi o onome što je već bilo očigledno bilo kom specijalisti za religiju na tom postsovjetskog prostoru, navodi list.

Ideje „ruskog sveta“, „jednog naroda“ i „Majke Rusije“ veoma su popularne među sveštenstvom ruske patrijaršije u Ukrajini.

 

Tokom 30 godina nezavisnosti Ukrajine, ova crkva je živela u žestokoj konkurenciji sa „nezavisnim“ crkvenim grupama – Kijevskom patrijaršijom, Ukrajinskom autokefalnom crkvom i grčkim katolicima.

Zelenski je za razliku od svojih prethodnika na funkciji pokušao da se distancira od crkvene politike, ali u zemlji u kojoj je religija postala suštinski element političkog pejzaža, koji se dodatno intenzivirao u ratnim uslovima, taj put se ispostavio kao ćorsokak.

Prvog dana decembra predsednik Ukrajine odobrio odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), koji je vladi naložio da pripremi predlog zakona o prestanku aktivnosti u Ukrajini „verskih organizacija povezanih sa centrima uticaja u Ruskoj Federaciji“.

Savet je naložio SBU da intenzivira mere „identifikovanja i suprotstavljanja subverzivnim aktivnostima ruskih specijalnih službi u verskom okruženju Ukrajine“ i da primeni lične sankcije protiv sveštenika koji se bave takvim aktivnostima. Dat je rok od dva meseca za izvršenje instrukcija.

Ukrajinski parlament Vrhovna Rada već razmatra nacrt zakona grupe poslanika iz „Evropske solidarnosti“ i „Sluge naroda“ „O obezbeđivanju jačanja nacionalne bezbednosti u oblasti slobode savesti i aktivnosti verskih organizacija“, uvedenih pre oko mesec dana.

Prema rečima jednog od autora projekta, Mikole Knjazitski, ovaj dokument je specifičniji od predloga NSDC. Na primer, ako bude usvojen, aktivnosti verskih organizacija u Ukrajini koje se izjašnjavaju o svom podređenju Ruskoj pravoslavnoj crkvi u bilo kom obliku biće potpuno zabranjene, a ime „Pravoslavlje“ moći će da koriste samo zajednice koje su pripadnici Pravoslavne crkve Ukrajine (OCU), koje su dobile Tomos autokefalnosti od Vaseljenskog patrijarha 2019.

 

Za manje od tri dana, na sajtu predsednika Ukrajine prikupljeno je više od 25.000 potpisa na osnovu poziva za podršku ovom predlogu zakona.

Ruska pravoslavna crkva takođe šalje uporne signale da Moskva neće pustiti svoju ukrajinsku „ćerku crkvu“.

Arhiepiskop Mikola Balašov, savetnik patrijarha Kirila (Vladimir Gundjajev), nazvao je ukrajinske političare „siromašnim ljudima“ koji ne razumeju prirodu crkve. Juče su obavljeni pretresi pretresi u zajednicama crkava moskovske patrijaršije, obavljene su „kontraobaveštajne aktivnosti“ u administraciji eparhije Rivne, u manastirima i crkvama na teritorijama Žitomira i Transkarpatskih regiona.

Transkarpatija se smatra strateški važnim regionom za ideološke aktivnosti crkava ruske patrijaršije u Ukrajini – potencijalnim drugim frontom, napominje Novaja Gazeta Evropa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

CrkvaRusijaRuska pravoslavna crkvaSukob Ukrajine i RusijeUkrajinaVolodimir ZelenskiKijev

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

NATONorveškaOsloRuska pravoslavna crkvaVladmirmi Putin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

AbortusRuska pravoslavna crkvaMoskva