Bajden je uredbom naložio da se sankconiše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu“.

Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.

Uredba, kako je saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom“.

To, prema novoj uredbi, obuhvata i Prespanski sporazum iz 2018. godine i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u SAD, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u SAD ili dobiju američku vizu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Dodaje se da će Sekretarijat za finansije, u saradnji sa Stejt departmentom, nastaviti da ažurira listu pojedinaca koji podležu sankcijama prema uredbi.

U juče potpisanoj uredbi se takođe pojašnjava da Zapadni Balkan „obuhvata teritoriju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije“.

Bajden je u uredbi naveo da situacija „na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije – uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjenu koruciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu – sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD“.

Bela kuća je povodom Bajdenove uredbe saopštila i da je „obezbeđenje sigurnosti i političke stabilnosti regiona Zapadnog Balkana“ u skladu sa rešenošću administracije da promoviše ključne američke bezbednosne interese, uključujući i zaštitu demokratskih institucija“.

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi od 26. juna 2001, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.

Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici, a neimenovani zvaničnik Bele kuće rekao je za Glas Amerike da se u novoj uredbi koju je potpisao Bajden „eksplicitno pojašnjava da je Albanija deo Zapadnog Balkana“.

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije“.

„Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta“, naglasio je Blinken.