Srbija među zemljama čije lobiranje u Briselu brine evroparlamentarce
U novom izveštaju Evropskog parlamenta o odbrani te institucije od „malignog mešanja“ sa strane traže se veća transparentnost, integritet i odgovornost i izražava zabrinutost zbog lobiranja nekih zemalja, uključujući Srbiju.
Evroposlanici navode da su zemlje poput „Katara, Maroka, ali i Kine, Rusije, UAE, Srbije i Turske mnogo uložile u lobiranje u Briselu“, kao i da su određene ekstremističke organizacije iz Katara i Turske tražile evropske fondove.
Oni ističu da strano mešanje „ne sme ostati bez posledica“ i pozivaju da se suspenduju svi programi saradnje sa vlastima država koje pokušavaju da se mešaju, uključujući fondove EU.
Istovremeno kažu da treba sačuvati sredstva za organizacije civilnog društva i nezavisne medije, kao i humanitarnu pomoć.
U izveštaju, čiji izvestioci su bili Vladimir Bilčik i vodeća poslanica u EP francuskog predsednika Emanuela Makrona, bivša francuska ministarka za Evropu Natali Luazo, usvojenom 13. jula, evroposlanici zahtevaju brzu reviziju kodeksa ponašanja poslanika, uključujući efikasne sankcije.
Kodeks treba da bolje zaštiti uzbunjivače i ojača pravila o sukobu interesa, deklaracijama o imovini i sporednim prihodima, kao i da zabrani sporedni rad za subjekte pokrivene Registrom transparentnosti.
U preporukama za reformu pravila Evropskog parlamenta o transparentnosti, integritetu, odgovornosti i borbi protiv korupcije, evroparlamentarci su upozorili da su pokušaji mešanja u demokratiju „široko rasprostranjena pojava kojoj se mora suprostaviti što energičnije“.
Oni su podsetili na slučaj „Katargejt“ i istakli da postoje brojni propusti u pravilima Parlamenta o integritetu i transparentnosti.
Linija odbrane od autokratskih trećih zemalja
Predsednicu Evropskog parlamenta Robertu Mecolu pozvali su da predlog reformi pravila Parlamenta sa 14 tačaka što pre pretvori u konkretnu akciju.
Mecola je posle glasanja rekla da će usvojeni predlozi reforme ponuditi dugoročna rešenja koja će pomoći jačanju kapaciteta Parlamenta da „spreči spoljne aktere da mu se mešaju u rad“.
„Oni (predlozi) će formirati našu liniju odbrane od autokratskih trećih zemalja koje pokušavaju da stave pod kontrolu evropsko donošenje odluka i pomoći će nam da zaštitimo naša otvorena i slobodna društva“, rekla je Mecola.
Koizvestilac Vladimir Bilčik rekao je da Parlament mora da ostane otvorena institucija, ali i da se brani od korupcije i malignog stranog mešanja.
„Da bismo to postigli, predlažemo da osoblje koje se bavi osetljivim pitanjima dobije bezbednosnu dozvolu, potrebna je veća otvorenost o sastancima sa trećim stranama, a politički odnosi sa trećim zemljama treba da idu uspostavljenim parlamentarnim kanalima“, rekao je Bilčik.
Usvojeni izveštaj uradio je Specijalni odbor za pitanje stranog mešanja u demokratske procese EU, uključujući dezinformacije (ING2).