Srbija u vrtlogu kockarnica

DRUŠTVO

Porok za koji ne postoje ni lek, ni terapija: Zašto se patološko kockanje smatra najgorim oblikom zavisnosti

Dejan Katalina|27. mart 2024|17:00
Porok za koji ne postoje ni lek, ni terapija: Zašto se patološko kockanje smatra najgorim oblikom zavisnosti
NIN / Jugoslav Vlahović

Poznati glumci i sportisti u bombardujućim reklamama koje se nekada ponavljaju na svaka dva ili tri minuta uveravaju vas da je kockanje u trendu, da je zabavno i da ne može da škodi. Ako ne volite da gubite vreme u zadimljenim kockarnicama sa sredovečnim muškarcima, možete da okušate sreću i onlajn, u svakom trenutku, kad god poželite. Skinete aplikaciju i eto vas u igri. Pitanje je samo da li ste svesni da je sve ovo potencijalno predvorje pravog pakla od života. Uvod u patološku zavisnost od kockanja.

Za razliku od narkomanije ili alkoholizma, za kockarsku zavisnost ne postoji lek, a ne pomažu čak ni psihijatrijske institucije. Reč je o specifičnom poroku čiju malignost većina ljudi ne može ni da razume. Nekome ko se nije našao u situaciji da bude opsednut kuglicom ruleta ili sistemom ispunjavanja tiketa teško je objasniti kako naizgled normalni i poslovno uspešni ljude upadaju u abnormalne dugove, zašto im se brakovi raspadaju i dolaze u situaciju da ih se vlastita deca stide. Da bi se ovaj problem rešio, potrebno je da kroz proces odvikavanja sa vama prođe neko ko zaista razume problem, neko ko je bio u vašim cipelama i uspeo da izađe iz njih.

Od tiketa do milionskog duga

U ispovesti za NIN, Đ. S, ekonomista iz Beograda, dugogodišnji kockar koji je želeo da ostane anoniman iz razumljivih razloga, otkrio je mračne strane ovog vrlo ozbiljnog problema, koji je u poslednje vreme poprimio epidemijske razmere.

Kako kaže, počeo je kao i većina, u školi, sa društvom. Uplaćivao je tikete za sto, dvesta dinara, da bi, malo-pomalo, počeo da podiže uloge i pozajmljuje pare, sve dok nije naišao prvi ozbiljniji problem koji bi većinu zauvek udaljio od kockanja, ali njega ne samo da nije udaljio, već ga je još i približio – prešao je na mnogo ozbiljnije kockarske igre.

„Zabava je trajala nekoliko godina, a onda sam napravio prvi dug od nekoliko stotina evra, koji nisam mogao da vratim. Obratio sam se porodici za pomoć, oni su vratili moj dug i tada sam prestao s kockanjem na pet, šest meseci – iz straha. Međutim, kasnije sam se vratio kockanju i sa tiketa prešao na bržu igru, jer kockanje traži brzu igru, da što pre saznamo ishod. Počeo sam sa slot-aparatima. Kod njih je primamljivo što se svake sekunde nešto dešava i imate mogućnost da nešto dobijete. Meni je taj aparat bio zanimljiviji od ruleta, jer mi je rulet bio prespor. To je zamka kockanja. Um vas laže da se tu radi o novcu, a ne radi se. Kako se ulazi sve više u patološko kockanje, samo je važna igra i da ona što duže traje“, objašnjava naš sagovornik.

On kaže da novac koji je dobijao nije bio značajan kao zarada, ali jeste kao dug. Pravo mučenje počinje kad ljudi počnu da vas neprestano zovu i traže da vratite novac, a vi ga nemate. Tada je počeo da čini isto što i drugi kockari – da širi krug ljudi kod kojih se zadužuje. To se u kockarskom žargonu zove „sistem“. Kako kaže, što je kockar inteligentniji i snalažljiviji, krug je širi i može više novca da skupi za svoju opsesiju.

„Što dublje ulazite u kockanje, upoznajete sistem. Upoznajete ljude od kojih možete da pozajmljujete novac. Recimo, ako se vi i ja zajedno kockamo, i vi ste već u sistemu da dugujete dvadeset, trideset hiljada evra nekom zelenašu, ja počinjem da vas molim da me povežete sa njim. Vi me povežete i tako priča ide u krug. Naravno, neko ima manje, neko veće mogućnosti za pozajmljivanje. Ja sam, na nesreću, imao mogućnosti da dođem do velikih cifara koje sam mogao da pozajmim, da se zadužim, i da me ljudi čekaju. Pošto se u tom kockanju, naravno, novac i dobija, to je još jedna zamka. Onda ja u nekom trenutku pozajmim od vas deset hiljada evra, dobijem, i dođem posle dve nedelje i vratim dug. Na taj način kod vas gradim poverenje. Nakon toga više ne pozajmljujem deset hiljada, već vas zamolim da mi pozajmite trideset hiljada. Svesni ste da sam vam ranije vraćao novac i, ako imate, pozajmljujete mi tu sumu. Tako se ceo vaš socijalni život svodi na druženje iz koristi, odnosno svaki kontakt vam postaje mogućnost da dođete do novca za kockanje.“

Naš sagovornik otkriva da je u poslednjih godinu dana svog kockanja, na dnevnom nivou, ulagao između pet i deset hiljada evra, a najveći dug mu je iznosio 150.000 evra. Kaže da nikad nije bio nesvestan da ima problem, nije lagao sebe, pokušavao je da se reši poroka, ali ništa mu nije pomoglo, pa čak ni lečenje u Rusiji.

„Bio sam u ustanovama za odvikavanje u Beogradu. Roditelji su me čak odveli u Rusiju na lečenje. Taj postupak je trajao nekoliko dana. Primio sam preko infuzije neki blokator, ne znam tačno koji, a objasnili su mi da on smanjuje adrenalin i utiče na još neke hormone, spuštajući želju za kockanjem. Kako smo sleteli nazad, mene su roditelji častili sa 500 evra jer sam uopšte pristao da odem, ostavili me u mom stanu i čim su otišli, istog sekunda sam otišao u kockarnicu. S kocke sam se skinuo u Novom Sadu, nakon šest meseci terapije, gde sam prvi put u životu dobio prave instrukcije i osetio da neko zaista razume kroz šta prolazim. Nikad više nisam imao želju za kockanjem, jer održavam sistem koji sam usvojio tokom terapije“, ispričao je Đ. S.

Struktura ličnosti

Bivši kockar, autor nekoliko knjiga i dokumentarca o ovom poroku i direktor novosadskog centra za edukaciju i odvikavanje od kocke „Herc tajm” Dejan Stanković kaže da kockanje kreće od škole i društva, da bi kasnije počelo da prerasta u invidualističku opsesiju koja dovodi do razaranja društvenog života i postaje patološko stanje.

„Da bi se razvila patologija, mora da postoji ozbiljna predispozicija. Reč je o strukturi ličnosti koja je sačinjena, pre svega, od natprosečne inteligencije, želje za pobedom, želje da se bude drugačiji, strasti za avanturom i sklonosti ka rizičnom ponašanju. Čim čovek iz rekreativnog pređe u patološko kockanje, onda njemu više ne treba to društvo koje ga je uvelo u igru, jer ga ono kasnije remeti govoreći mu da više ne treba da ulaže i da bi bilo dobro da se povuče. Remete sam tok igre“, kaže Stanković.

Po njemu, više nema gradacije kad je u pitanju razvoj kockarskih navika, jer je kockarska industrija, zahvaljujući novim tehnologijama, toliko napredovala da odmah možete da utonete u samo središte najizazovnijih igara na sreću.

„Industrija je maksimalno podigla svoje sisteme, tako da više nema prelaza, već se odmah uleće u ozbiljnu igru. Na slot-aparatima postoje aplikacije koje imaju veoma velike uloge i šarenu paletu ponude koja potpuno drži pažnju, tako da nije potrebno prebacivati se na druge igre. Na primer, kladionice su zahvaljujući onlajn klađenju omogućile korisnicima da se svake sekunde u toku utakmice klade na nešto umesto da čekaju da vide da li im je prošao tiket. Maksimalno su ubrzali igru i postali konkurentni ruletu i slot-mašinama. Samo još poker, živa igra, nije na tom nivou, ali postoji ozbiljno lobiranje da poker „teksas holdem“ postane olimpijski sport. Ako im to prođe, biće to još jedno polje na kojem će mladi ljudi moći da ‘ginu’ i finansijski zastrane“, smatra naš sagovornik.

On objašnjava da se kod kockanja ne radi prevashodno o parama, već o samoj igri. U problem sa kockanjem i dugove uleće se zbog želje, kako je objasnio, da igra traje što duže.

„Često se dešava da neko dođe do velikog novca za deset minuta, ali nastavlja jer se nije, kako kaže, izigrao. A ne možete vi da igrate pet sati i dobijate sve vreme. Sistem tako ne funkcioniše.“

Stanković smatra da zavisnicima mogu da pomognu samo oni koji su kroz to već prošli i izlečili se.

„Kad je kockanje u pitanju, ne postoji blokator, pilula, terapija, apsolutno ništa što može da te odvikne. Isključivo razumevanje problema i osvešćivanje. Kad gradite kuću, kome biste dali da je zida – nekome ko je sagradio deset kuća ili nekome ko je samo čitao kako se to radi? Danas svi misle da mogu da se bave svačim. Ne mogu! Problemom patološkog kockanja mogu da se bave samo oni koji su ga iskusili“, smatra Stanković.

Zabrana nije rešenje

Kockanje je zamka u koju se lako upada, a teško iz nje izlazi. Reklame za kockarnice, kao i same kladionice, mogu se videti na sve strane, a kroz njih se kockanje prikazuje kao način da se maltene cela porodica super zabavi kao da igra tablić u bajadere.
Postoje zemlje, osam ih je u svetu, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Liban, Brunej, Kambodža, Severna Koreja, Japan i Poljska, u kojima je kockanje zabranjeno.

„Za državu je dobit od kocke trenutna, a šteta na odloženo plaćanje. Ipak, nemoguće je zabraniti kockarnice. Kad bi se to uradilo, kocka bi iz legalnih prešla u ilegalne tokove, a isto bi se odvijala. Moramo edukovati ljude, da shvate da na jednog kockara strada deset ljudi; kompletno njegovo najbliže okruženje. Bežanje od problema nije rešenje. Pogotovo ne ovog“, zaključuje naš sagovornik.

Tomić: Jeste teško izlečivo, ali je izlečivo

Socijalni psiholog Vesna Tomić za NIN kaže da se zavisnost od patološkog kockanja leči kao i svaka zavisnost i da za to postoje adekvatne zdravstvene institucije u Srbiji, a da je odlaženje kod, kako tvrdi, kvazipsihoterapeuta veoma opasno.

„Prvo, imati tako ozbiljan problem i otvarati na svakom ćošku kockarnice, blizu pekara, škola i hotela je društvena neodgovornost.

Zato je besmisleno baviti se ovom temom bez angažovanja cele zajednice. To je stvar preventive. Što se tiče patologije i patološke zavisnosti, nema ničeg goreg nego odlaženja kod ovih kvazipsihoterapeuta sa završenim šestomesečnim ili tromesečnim kursevima koje svako može da plati i da dobije papir na kojem piše da je završio ne znam šta za odvikavanje bilo koje zavisnosti. Znači, opasnost je veća ako koristite neprofesionalne izvore pomoći, od čega mi se inače diže živac.”
Tomićeva smatra da je odlazak u ovakve ustanove sličan kao i rešavanje psiholoških problema knjigama iz oblasti popularne psihologije.

„To se sad podvodi pod termin ‘popularna psihologija’. Ma, kakva popularna psihologija, to su diletantske stvari. Pročitam ja i neke od tih petparačkih knjiga i vidim koliko to veze sa stručnošću nema. To su uglavnom prevodi, razne budalaštine. Prema tome, opasnost je veća od upotrebe nazoviterapeuta i nadrilekara, kako god, samo da se zovu lepim imenima, nego da onaj koji ima problem sa zavisnošću ode u zvaničnu instituciju u kojoj rade školovani stručnjaci koji mogu da mu pruže stručnu i adekvatnu pomoć.”

Ona ne spori da je patološko kockanje zaista teško izlečivo, ali je i dalje, po njoj, u rangu sa drugim zavisnostima poput alkoholizma i narkomanije.

„Da je patološko kockanje teško izlečivo – jeste, baš kao i svaka druga zavisnost. Kao i droga, alkohol, pušenje… Svi oni dobro znaju sa kakvim se problemom suočavaju. Pušač zna šta znači cigareta, kao što narkoman zna šta je droga i koje posledice nosi sa sobom, tako da i kockar zna šta može da mu sledi. Može da izgubi glavu ako se prezaduži. Ta priča kako je kockanje specifična vrsta zavisnosti može da se primeni na bilo šta. I na društvene mreže, na primer. Po njima, deluje da je psihologija postala impotentna nauka, tako da neka slobodno idu na te tečajeve, mada ja mislim da je to potpuno pogrešan pristup. Profesionalno me živcira takav stav koji je jednako poguban kao i problemi zavisnosti o kojima govorimo”, smatra Tomićeva.

Ne gubi se samo novac, već i život i porodica

Kroz centar Dejana Stankovića prošlo je mnogo ljudi s ozbiljnim kockarskim problemima iz celog regiona. Nije malo onih čiji su dugovi dostigli astronomske cifre.

„Najveći finansijski gubitak sa kojim sam se susreo u praksi bio je čovek koji je izgubio između šest i 11 miliona evra. Suma je varijabilna, jer se radi o stavljanju u zalog vrednih slika i nekretnina, tako da se ne može baš precizno izračunati prava vrednost gubitka, ali je on svakako ogroman. Ali to je samo gubitak novca. Gde je tu gubitak porodice, otuđenje od dece, urušeno zdravlje, uništen ugled? Ljudi od četrdeset godina prodaju stan da vrate dug kamatašima i postaju beskućnici. Često sa njima iz kuće izađu i njihovi roditelji koji su teškom mukom celog života sticali tu nekretninu.“