SUROVA REALNOST Ili Zapadni Balkan u granicama EU, ili Kina na granicama EU: Ima signala da Evropa konačno planira BRZ I SNAŽAN ODGOVOR
Ili perspektiva “nesavršenIh” zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ili perspektiva moćne Kine na granicama EU. Ovo nije pretnja, ali bi mogla biti realna verzija budućnosti ako se nešto drastično ne promeni u geopolitičkom pristupu Unije.
Dok se Kina dinamično prilagođavala i u doba pandemije koronavirusa vešto intenzivirala vakcina-diplomatiju, EU se nije odmakla od stare politike. “Zamor proširenja” izazvao je ogorčenost u regionu i stagnaciju u odnosima sa Briselom, koji tvrdoglavo insistira na drženju lekcija o malignom uticaju Rusije i Kine, ali i “reklamiranju” nepopularne politike ispunjavanja uslova, za koje niko ni ne spori da su neophodni u pristupnom procesu.
Ono što je sigurno jeste da će države Zapadnog Balkana teško na duži rok moći da se odupru kineskom gravitacionom uticaju ukoliko EU ne nađe prijemčiviji pristup regionu. Kina je, jednostavno, prevelika supersila da bi se odluka o pitanju svih pitanja na Zapadnom Balkanu: “EU ili Kina”, ostavila samo državicama na odlučivanje. Potreban je jak i brz odgovor EU.
Nećemo više čekati ni dve godine, ni dva meseca
Srećom, izgleda da da su u EU toga svesni i da se nešto pomera sa mrtve tačke, bar ako je sudeći prema potezima Đuzepa Borelja, visokog predstavnika EU.
Nakon što je javnost u poslednjih dva meseca bombardovana nezvaničnim dokumentima o rešavanju krize na prostoru bivše Jugoslavije, Borelj je “lupio šakom o sto”, na svoj način, i pre dve nedelje predstavio ministrima EU svoj non-pejper.
Na to se ukazuje i u tekstu DW, pod slikovitim naslovom “Boreljova večera: Ko ima apetit na Zapadnom Balkanu”, o dokumentu koji bi trebalo da pomogne da se prevaziđa frustracije na Zapadnom Balkanu i EU zbog međusobnog odnosa.
– Glavna poruka dokumenta jeste jačanje evropskog prisustva u regionu, učestalije posete najviših zvaničnika EU i zemalja članica regionu, češći pozivi predstavnicima regiona u Brisel, koherentna i artikulisana javna diplomatija o EU u regionu, ali i o regionu prema građanima EU – navodi se u tom tekstu.
ZAŠTO EU OVOLIKO “SMARA”?! Dok Rusija i Kina pucaju iz svih propagandnih oružja, Evropska unija skrštenih ruku GUBI PR BITKU U SRBIJI – posebno među mladima!
“VAKCINA ZLIKOVCI” Kako je Bajden udario EU gde je najviše boli i pretvorio je u filmskog NEGATIVCA
“GRAĐANI IMAJU OSEĆAJ RAZOČARENJA” U Briselu debata o Zapadnom Balkanu, od Srbije se očekuju DVE STVARI
U tekstu se podseća na Boreljove najave da je potrebno hitno preduzeti neke korake.
– Tražio sam od zemlja članica da daju konkretne predloge u tom pravcu. Očekujem da ih razmotrimo pre leta. Nećemo više čekati ni dve godine, niti dva meseca – poručio je Borelj.
Kina ne čeka “otvaranje poglavlja”
Ta brzina bi bila od presudnog značaja, jer Kina ne čeka na “otvaranje poglavlja”, a Rusija ne insistira na “reformskim procesima”. Šta više, ove dve supersile koriste sve krize – od ekonomske 2008. do pandemijske 2020-2021, da diplomatskim kanalima uvećaju uticaj na Zapadnom Balkanu.
Nešto slično je ove nedelje spominjano i ove nedelje u Berlinu, paralelno sa sastankom Jadranke Joksimović, ministarske za evrointegracije, i Anže Logarom, ministrom spoljnih poslova Slovenije.
– Delimična motivacija za intenziviranje teme Zapadnog Balkana jesu i pojačana medijska izveštavanja o silama poput Kine, Rusije i Turske koje su navodno sve prisutnije na Balkanu i koje tako koriste inerciju Evropske unije i zauzimaju prazni prostor – piše u tekstu “Dojče velea” pod naslovom “Šta Srbiji zameraju u Nemačkoj”?
Navodi se i da je nemački šef diplomatije Hajko Mas pokazao “latentnu frustraciju zbog generalnog utiska da je EU digla ruke od Zapadnog Balkana”.
NON PEJPER JE U MODI Šta se krije iza briselskog dokumenta na koji je Borelj stavio potpis i zašto je baš Srbija njegova centralna tema
EU IMA PRIORITET, TO JE SRBIJA: “PRIMITE JE!” Iscureli detalji briselskog “non pejpera”: Kako nas Evropa vidi i šta očekuje od nas
“Na Balkanu je vatra ugašena, ali žar uvek tinja” Zašto su non-pejperi izazvali takvu euforiju i BURU U JAVNOSTI
– Kao Evropska unija mi možda nismo najglasniji na Zapadnom Balkanu, ali jesmo daleko najvažniji politički i privredni partner za sve zemlje u regionu – upozorio je Mas.
Sve to jeste tačno, i ovaj deo o privrednom partnerstvu, ali pogotovo onaj o “glasnosti”, na šta upozoravaju i predstavnici vlasti u okruženju, svaki iz svojih razloga. Premijer Makedonije Zoran Zaev je u intervjuu za briselski “Politiko” rekao da će EU naštetiti svojoj reputaciji na Zapadnom Balkanu i da će uticaj na tom prostoru preuzeti rivalske sile, ako uskoro ne otpočnu pregovori o članstvu sa njegovom zemljom i Albanijom.
Zavapio je i pre izvesnog vremena vicepremijer Crne Gore Dritan Abazović, koji je praktično preklinjao EU usred Brisela da preuzme kineski kredit koji “davi” Crnu Goru.
Ako ne napreduješ – nazaduješ
Šta sada može EU? Možda da drastično preokrene politiku proširenja i smisli model za ubrzani prijem “nesavršenih” zemalja Zapadnog Balkana? Ili da se suoči sa Kinom na granicama?
Ovde opet treba naglasiti da niko ne spori da je ispunjavanje određenih uslova neophodno na putu evropskih integracija. Ali, da li su Poljska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska… bile “savršene” kada su primane u članstvo? Ili je i tada to pre svega bila (geo)politička odluka?
Sve ovo je, naravno, i prelomno unutrašnjopolitičko pitanje u EU, jer bi lideri najuticajnijih članica morali da objasne biračima zašto bi ubrzano proširenje dobro i za njih, ali i koje su negativne posledice statusa kvo.
Nemačka vlada je već najavila ponovno oživljavanje Berlinskog procesa, inicijative započete 2014. ne bi li unapredila saradnju zemalja Zapadnog Balkana i jačanja njihove evropske perspektive. Proces je zapao u slepu ulicu ne samo zbog pandemijskih neprilika, već i zbog nedostatka novih ideja, ali i apsolutnog manjka interesovanja većine zemalja EU za proširenje.
Zato je Boreljov plan odličan, ako se uopšte nastavi, jer je EU administracija puna onih koji tvrdoglavo usporavaju proces i ne razumeju istorijski trenutak i eventualne posledice. Poput, na primer, Josipa Juratovića, predsednika parlamentarne grupe Bundestaga za jugoistočnu Evropu.
– Srbija mora da se odluči da li želi Evropu Orbana i Višegradske grupe, koja je u Evropskoj uniji samo zbog ekonomije, ili želi Evropu vrednosti. Mi ne znamo šta Srbija želi. Sa svima bi htela da ima dobre odnose i da sedi na svim stolicama – rekao Juratović.
Juratović ovim praktično traži da se Srbija izjašnjava o ključnom unutrašnjem sporu EU i da u njemu čak zauzima strane. Ne treba biti politički genije pa shvatiti zašto Srbija ne sme ni po koju cenu da se petlja u sukob između Višegradske grupe i ostatka EU.
Najvažnije je osvajati srce građana
Strahinja Subotić, programski menadžer u Centru za evropske politike, kaže za “Blic” da je činjenica da je u korišćenju meke moći i prilagođavanju okolnostima Peking odneo prevagu nad EU.
– A meka moć je u sadašnje vreme srž diplomatije, najvažnije je osvajati srce građana. Tačno je da su Moskva i Peking iskoristili momenat, prvi su imali vakcine, i upotrebili to u svoju korist. Tim pre jer je 93 odsto kineskih vakcina otišlo u izvoz, a tek 7 odsto su donacije. Ali i te procente Kina je iskoristila za pozitivnu sliku u sebi. EU nije brzo reagovala, jer je čini 27 zemalja i nije imala svoju vakcinu, ali je činjenica da je kaskala i da će Peking biti u prednosti još neko vreme – upozorava Subotić.
Što se tiče odnosa Brisela sa Zapadnim Balkanom, činjenica je da se u novim geostrateškim okolnostima i pod aktuelnim parametrima ne nazire ulazak Srbije u EU.
– Zato je potrebno prilagoditi sistem, a jedan od načina je da se EU pristupa u fazama. To bi podrazumevalo da Srbija dobije mogućnost da učestvuje u radu nekih tela, poput Evropskog parlamenta, i to prvo kao posmatrač, a posle bi usledilo i pravo glasa. Korak dalje bi bilo učestvovanje u Savetu, pristup strukturnim fondovima, a sve to bi pratio pojačan monitoring i uslovljavanje oko ispunjavanja kriterijuma. Šta se time dobija? Promenjena slika da nas EU želi! Najveći skok podršci EU u Srbiji bio je kada smo dobili viznu liberalizaciju – kaže Subotić.
Ivan Vujačić, bivši diplomata i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za “Blic” upozorava da je, bez obzira na okolnosti, velika zabluda da bi EU mogla da primi bilo koga ko nije ispunio unapred određene uslove.
– Evropska unija je postavila uslove, a onda i smislila novu metodologiju koja je zahtevna i podrazumeva čak i nazadovanje, a sa kojom su se i Srbija i Crna Gora saglasile. Na Srbiji je da sve te korake ispuni, da ispuni reforme koje se podrazumevaju. Put Srbije je direktno povezan sa ispunjavanjem postavljenih kriterijuma – napominje Vujačić.
Nekadašnji ambasadoru u Americi dodaje i da je jedna stvar unutrašnja reforma EU, poput stava Brisela prema Mađarskoj, a drugo stav EU prema zemljama koje imaju aspiracije ka Briselu.
– Mađarska je dugo u EU, i pre Orbana je bila. I ne može se u istu ravan stavljati unutrašnja reorganizacija i ponašanje njenih članica, sa ispunjavanjem obaveza zemalja koje nisu članice, a to bi želele da budu – kaže Vujačić.
“Porasla je cena proširenja”
Komentarišući dilemu da li treba snažnije prigrliti “nesavršene” zemlje Zapadnog Balkana jer su se geostrateške okolnosti bitno promenile, Marko Slavković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da je baš zbog novih okolnosti “cena proširenja porasla”.
– Građani EU, na čiji stav političari jako obraćaju pažnju, veoma su protiv proširenja, a to pokazuju i najnovija istraživanja u Francuskoj. Ono je pokazalo da se građani plaše za svoje poslove, smatraju da će ih proširenje skupo koštati, a da primljene zemlje neće dovoljno doprinositi. Jednom rečju, žele da zadrže standard kakav je sad – ističe Savković.
Ipak, pitanje je koliko će dugo taj standard moći da se održi ako Kina počne sve jače da kuca na vrata regiona.
Slavković smatra da se EU ipak neće prilagođavati jer je svesna da je Zapadni Balkan proizvodno, ali i geografski vezan za nju, ali da postoji prostor gde bi mogle da se promene stvari, a to je da se pojačaju EU investicije.
– Toga su i unutar EU svesni i zato i prave programe koji su pandan kineskim ulaganjima, i to u tri oblasti: infrastrukture, energetike i zelene energije. Sredstva koja dobijamo iz kohezionih fondova bi mogla biti veća, to je činjenica – kaže Savković.
