Cilj je da se državama ukaže na načine na koje mogu poboljšati svoje nacionalno određene doprinose primenom cene proizvodnje ugljen dioksida vezane za proizvodnju mesne i mlečne hrane.

Oni traže da se uvedu takse na ugljenik vezan za proizvodnju hrane, počevši od mesa i mlečnih proizvoda, i tako smanji cena zdrave hrane poput povrća i voća.

Stotinu organizacija, koje predstavljaju preko 5.000 kompanija i nevladinih organizacija iz skoro 100 zemalja, potpisalo je ovo Otvoreno pismo.

Koaliciju čini grupa brojnih kompanija, neprofitnih organizacija.. raznih država.

Pored predsednika pismo primaju i njihovi ministri finansija, zaštite životne sredine i poljoprivrede onih zemalja koje su učestvovale na Samitu UN o sistemima hrane, Кonferenciji o bio-raznolikosti CBD -a i Кonferenciji o klimatskim promenama (COP26) 2021. godine.

Slična pisma poslata su predsednicima 38 zemalja OECD i zemljama sa velikom potrošnjom mesa: Austrija, Australija, Belgija, Кanada, Čile, Кolumbija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Mađarska, Irska, Izrael, Japan, Кoreja, Letonija, Litvanija, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka Republika, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Turska, Argentina, Mongolija, Belorusija, Srbija, Tajvan, Hrvatska, Bolivija, Кazahstan, Rumunija, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Iz Slobode za životinje, udruženja iz naše zemlje koje je svojim potpisom podržalo pismo TAPP koalicije, objašnjavaju da je ono upućeno predsednicima zemalja sa najvećom potrošnjom mesa, pa i predsedniku Vučiću, jer je Srbija na 21. mestu – sa potrošnjom mesa od 81 kg po stanovniku godišnje.

– Razlog naše podrške je što potrošnja mesa i mleka i njihovih proizvoda vrtoglavo raste bez obzira na to što pravi nepopravljive štete klimi, zdravstvenom stanju i uništavanju biodiverziteta. A ovo je jedan od načina da se ona smanji, naravno uz ukidanje subvencija koje država stalno daje mesnoj i mlečnoj industriji – ukazuju za Danas iz Udruženja Sloboda za životinje.

Poziv je upućen i na smanjenje cena za zdravu biljnu hranu.

U pismu stoji poziv i za javno objavljivanje procene proizvodnje ugljen dioksida za meso i mlečne proizvode, i poziv da se započnu studije prikladnosti, jer se na taj način može ostvariti zdrav i održiv sistem ishrane koji isporučuje hranu za sve u okviru klimatskih ciljeva Pariza, planetarnih granica i smernica u ishrani.

Pismo je poslato pred Samit UN o sistemu hrane, 23. septembra u Njujorku i biće još jednom poslato pred Samit UN o klimi COP26, koji će se održati 1-11. novembra u Glazgovu.

Koalicija se predsednicima obratila rečima: „Pišemo vam o vašoj ambicioznoj podršci Pariskom Sporazumu o klimi i o tome kako možete poboljšati svoje nacionalno određene doprinose, primenom cene proizvodnje ugljen dioksida na hranu. Predlažemo da počnete sa mesom i mlečnim proizvodima i smanjite poreze na zdravu hranu“.

U pismu se pojašnjava da niži nivoi potrošnje životinjskih proteina neće samo poboljšati nacionalno javno zdravlje, čime će se smanjiti zdravstveni troškovi, već će istovremeno smanjiti i globalne emisije gasova staklene bašte i gubitak bio-raznolikosti.

– Ako bi se globalna potrošnja mesa i mlečnih proizvoda povećala na više nivoe po glavi stanovnika tj. ukoliko se nastavi uobičajeno poslovanje, postaće nemoguće zadržati globalni porast temperature do opasnih nivoa. Meso i mlečni proizvodi zaslužni su za barem 14,5 odsto sveukupnih gasova staklene bašte. Projekcije upućuju na to da će taj broj narasti do 81 procenat i time izazvati predviđeni porast temperature u iznosu od 1,5 stepeni Celzijusa do 2050. godine, pod premisom da trenutni trendovi potrošnje nastave nepromenjeno da rastu – navedeno je u otvorenom pismu.

Inače, određene zemlje poput Španije, Nemačke i Novog Zelanda već uvode ili povećaju poreze na meso i mlečne proizvode, postavljajući primer dobre prakse.