Da li su veštački zaslađivači povezani sa rizikom od razvoja srčanih bolesti?
Izvor: ShutterstockVelika studija istraživača sa francuskog instituta INSERM, čiji su rezultati objavljeni u ove nedelje pokazala je da bi se redovno konzumiranje veštačkih zaslađivača moglo povezati sa većim rizikom od razvoja srčanih bolesti, ali neki stručnjaci pozivaju na oprez u pogledu ovakvih zaključaka.
Milioni zaslađivača konzumiraju se svakodnevno u proizvodima poput dijetalnih gaziranih pića, delom zbog toga da se izbegne višak kilograma usled preteranog konzumiranja šećera, ali zdravstvena ispravnost ovakvih proizvoda je već dugo predmet kontroverzi.
POVEZANE VESTI
Nastojeći da procene koliki je uticaj veštačkih zaslađivača na razvoj srčanih bolesti, naučnici sa francuskog instituta INSERM analizirali su podatke o više od 100.000 odraslih osoba u Francuskoj.
U sklopu studije NutriNet-Sante ispitanici su između 2009. i 2021. godine naučnicima davali podatke o svojim prehrambenim navikama, o načinu života i o istoriji bolesti, ako je postojala.
Nešzo više od 30 odsto učesnika studije koristilo je veštačke zaslađivače, sa prosečnim unosom od 42 miligrama dnevno, što je ekvivalent jednom paketu zaslađivača ili otprilike trećini limenke dijetalnog gaziranog napitka.
Za vreme devetogodišnjeg perioda praćenja ispitanika stručnjaci su evidentirali 1.502 srčana problema, među kojima su bili srčani udar, angina pektoris i moždani udar.
Istraživanje je pokazalo da se srčana bolest razvila kod 346 od 100.000 ljudi koji su konzumirali velike količine veštačkih zaslađivača, u poređenju sa 314 na 100.000 osoba koje ih nisu konzumirale.
„Rezultati sprovedene studije su u skladu sa najnovijim izveštajem SZO objavljenim ove godine. Naučnici ne preporučuju korišćenje zaslađivača kao bezbedne alternative šećeru“, rekla je Matilda Tuvie iz INSERM, koja je koordinirala studiju.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz aprila stoji da „nema jasnog konsenzusa o tomu da li su veštački zaslađivači efikasni u procesu dugoročnog gubitka kilograma i njihovog održavanja, kao ni da li su povezani sa ostalim dugoročnim posledicama po zdravlje“.
Druga studija, koja se zasniva na podacima Nutri-Neta, objavljena ranije ove godine, otkrila je korelaciju između razvoja karcinoma i veštačkih zaslađivača poput aspartama, acesulfam kalijuma i sukraloze.
Ali su slične opservacijske studije odnedavno pod kritikom medicinske struke jer ne uspevaju da utvrde uzroke razlika u rezultatima istraživanja.
Navid Satar, profesorka metaboličke medicine na Univerzitetu Glazgov, koja nije učestvovala u studiji, kaže da „postoje velike razlike u brojnim karakteristikama i načinu života ljudi koji konzumiraju veštačke zaslađivače u poređenju sa onima koji ih ne konzumiraju“, zbog čega se ne može izvesti siguran zaključak.
Ona je pozvala vlade da finansiraju dugoročna, randomizirana ispitivanja „kako bi se približili istini“.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu „British Medical Journal“.
