Komisija konačno rešila misteriju poskupljenja peleta: Državno drvo otišlo novim firmama na tržištu
Sutterstock/TcharaUvereni da su izabrali kalorično i najisplativije gorivo za grejanje domova, mnogi građani Srbije sa besom se sećaju 2022. godine. Pelet je tada toliko poskupeo da ih je ta grejna sezona koštala 60 odsto više nego dve zime ranije. To je bio povod da Komisija za zaštitu konkurencije sprovede sektorsku analizu stanja konkurencije na ovom tržištu. Rezulati su stigli.
Ukratko, svi proizvođači su se požalili na Srbijašume od kojih nisu stigle očekivane količine sirovine. Ovo javno preduzeće, s druge strane, izgleda da je isporučilo i koji procenat više ogrevnog drveta, ali je ono stiglo do nekih novih igrača, koji nisu obuhvaćeni analizom. Najveći proizvođači tako su razliku nadomestili iz privatnih šuma, gde je cena bila veća. U prednosti su bili oni do kojih je stiglo „državno drvo“.
Analiza je utvrdila i da je te godine porasla proizvođačka marža, pa je umesto dotadašnih 11, činila 17 odsto prodajne cene. Posledično, na kraju godine su prebrojali i veću zaradu. Ali potrošači su platili danak – umesto oko 23.000 dinara, koliko je tona peleta koštala u 2020. i 2021. godine, te 2022. je cena skočila na 38.000 dinara.
Grejanje poskupelo 60 odsto
Tako je i računica Agencije za energetiku pokazala da je sezona grejanja na pelet, za stan od 60 kvadrata, koštalo oko 60.000 dinara. U 2021. je otišla na 72.000, a u 2022. je koštala čak – 96.000 dinara.
„U odnosu na celokupno posmatrani period 2020-2022 porasle su cene svih energenata“, napominje Komisija za zaštitu konkurencije. „Najviše su porasle cene grejanja na drva 65-69%, zatim na sušeni ugalj 63% i pelet za 59%. Najmanje su porasli troškovi grejanja na električnu energiju 22-35%, propan butan za 32%, a ubedljivo najmanji rast je imao prirodni gas koji je poskupeo za svega 8% u poređenju sa sezonom 2019/2020“.
Komisija je od Srbijašuma tražila razjašnjenje zašto su se svi proizvođači žalili na isporuku sirovina. Preduzeće je navelo da su zahtevi bili veći, da su tako povećali cenu ogrevnog drveta, što je dovelo do značajnog poskupljenja ogrevnog drveta u privatnim šumama. To je povećalo cene poslova u šumarstvu.
„Pristupilo se novom modelu organizacije proizvodnje u delatnostima korišćenja šuma, odnosno promeni mesta prodaje sa „šumskog puta“ na prodaju drvnih sortimenata „na panju“ kako bi se ugovorena roba kupcima – proizvođačima peleta stavila na raspolaganje“, odgovorile su Srbijašume. „Primetan je rast broja novootvorenih preduzeća koji se bave proizvodnjom peleta, kao i značajno povećanje proizvodnih kapaciteta već postojećih preduzeća koje se ogleda u instalaciji novih dodatnih presa sa većim kapacitetima koji se koriste u proizvodnji peleta“.
Dostavljeni podaci pokazuju da je iz godine u godinu padala ispunjenost ugovora. Prodaja sirovine za proizvodnju peleta na „kamionskom putu“ je u 2020. godini ispunjena u proseku 75% , a nešto više od 50% u 2022. godini. „Na panju“ su se poštovale količine u 2020. godini, a u 2022. oko 80 odsto.
Kome je otišlo drvo Srbijašuma
„Ukupna količina isporučene sirovine se čak blago uvećavala u posmatranom periodu i to 3-4%“, primećuje Komisija. „Tako je u 2021. godini isporučeno 429.632 kubnih metara drvne sirovine, a naredne, 2022. godine, za 16.493 kubika više. Ovakav zaključak, prilično je neočekivan, ako se uzmu u obzir izjave u medijima tokom 2022. godina u vezi sa problemima na tržištu nabavke sirovine za proizvodnju peleta, kao i navode koje su kasnije potvrdili i većina proizvođača peleta u postupku analize“.
Na nivou posmatranog uzorka proizvođača peleta, ipak, utvrđeno je smanjenje isporučenih količina sirovine od strane JP Srbijašume.
„Evidentno je da postoje i neka društva koja nisu obuhvaćena uzorkom proizvođača peleta koji je sačinila Komisija. Tako je u 2022. godini oko 30.000 kubika sirovine isporučeno društvima kojima nije isporučivana u 2020. ili 2021. godini, dok je nekim društvima kojima je isporučivana najveća količina sirovine, značajno smanjena isporuka“.
Oni koji su ostali bez „državnog“, morali su da kupuju „privatno“ drvo. A cene su u privatnim šumama značajno porasle – u proseku za 75% u odnosu na prosečnu cenu iz 2020. godine.
„Tako je proizvođač, koji je u 2022. godini bio u mogućnosti da nabavi sirovinu od JP Srbijašume, stekao konkurentsku prednost nad proizvođačem koji je morao da kupuje sirovinu iz privatnih šuma i da je plaća gotovo duplo skuplje od državne“, zaključuje Komisija.
I marža digla cenu
Proizvođači su istovremeno podigli svoje marže, ali su i ostali inputi poskupeli. Poredeći kategorije troškova u 2022. godini i 2020. godini uočeno je da su troškovi sirovine, prevoza sirovine, troškovi proizvodnje, ambalaže i ostali troškovi, prosečno rasli za oko 30-50%.
„Troškovi transporta su duplirani, što doprinosi rastu cene koštanja peleta u proseku za oko 50%. To je deo povećanja cene koji je generisan rastom troškova“, navodi Komisija. „Ipak, rast prodajne cene peleta od 65%, koliko je prosečno povećanje proizvođačke cene peleta u posmatranom periodu, dodatno je generisan i rastom proizvođačkih marži koje su rasle brže od troškova proizvodnje“.
Struktura trgovačke cene se u ovom periodu nije značajno menjala. Zarada proizvođača je porasla. Poslovni prihodi pet najvećih igrača u 2022. su bili 53 odsto veći, dok su troškovi prodatih proizvoda porasli 39 odsto.
„Iako su u istom periodu operativni troškovi imali veći rast, 60%, oni u troškovima poslovanja su učestvovali sa 21%, što je za posledicu imalo snažan rast bruto profita“, primećuje Komisija. „S obzirom na to da je količinski proizvodnja pet najvećih proizvođača peleta u 2022. godini u odnosu na 2020. godinu smanjena za 12%, zaključuje se da snažan rast svih pokazatelja profitabilnosti, nije posledica veće efikasnosti pet najvećih proizvođača peleta, već pre svega velikog rasta cena peleta na tržištu“.
Ograničenje na kratak rok
Država je 2022. godine ograničila maksimalnu cenu peleta i ona nije smela da pređe 38.000 dinara po toni. Nju su skoro redom primenili svi proizvođači i po manjoj nisu nudili proizvode.
Komisija je posle sprovedene analize preporučila da se diversifikuje nabavka sirovina, jer je pouzdanost snabdevanja ključan problem na ovom tržištu.
„Proizvođači peleta bi, radi kontinuiranosti i sigurnosti u svom proizvodnom ciklusu, osim oslanjanja na sirovine iz državnih šuma, trebalo da diversifikuju izvore nabavke i više nabavljaju sirovine iz privatnih šuma“, poručuje Komisija. „Treba omogućiti nesmetano funkcionisanje slobodnog tržišta i intenziviranje konkurencije na svim nivoima lanca snabdevanja. Uočeno je da su regulacijom cene peleta, iz lanca snabdevanja, u značajnoj meri, isključeni učesnici u segmentu prodaje, odnosno veletrgovci kao i da su proizvođači peleta iskoristili propisanu maksimalnu cenu za određivanje proizvođačke cene“.
Komisija tako ubuduće ne savetuje dugotrajno ograničenje cene, već smanjenje poreskih opterećenja peleta, kako bi se omogućila konkurencija na tržištu.
